Sjedinjene Američke Države će od 1. novembra 2025. godine, ili ranije ukoliko dođe do novih akcija sa kineske strane, uvesti dodatnu carinu od 100 odsto na uvoz iz Kine. Ovu informaciju je izneo američki predsednik Donald Tramp putem svoje društvene mreže Truth Social. Pored toga, najavljeno je i uvođenje kontrole izvoza za sav ključni softver koji se proizvodi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Trampova objava dolazi u trenutku kada su američko-kineski odnosi napeti, a ekonomske sankcije postale sve češći alat u međunarodnoj trgovini. On je istakao da će dodatne mere biti preduzete kako bi se adresirali potencijalni izazovi i nepravedne trgovačke prakse koje dolaze iz Kine. Takođe, ukazao je na to da će ove promene dodatno zaštititi američku ekonomiju i industriju od konkurencije koja ne igra po pravilima.
Trenutno su američke carine na kinesku robu na nivou od oko 55 odsto, dok kineske carine na američki izvoz iznose 30 odsto. Ova asimetrija se smatra jednim od ključnih problema u trgovinskim odnosima između dve najveće svetske ekonomije. Tramp je naglasio da je ovim merama potrebno stvoriti ravnotežu u trgovini i osigurati pravednije uslove za američke proizvođače.
S obzirom na kompleksnost i povezanost globalnih lanaca snabdevanja, ovakve odluke mogu imati značajne posledice ne samo za Sjedinjene Američke Države i Kinu, već i za čitav svet. Analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanja cena potrošačkih dobara u SAD, što bi moglo dodatno otežati situaciju za potrošače, naročito usred trenutne inflacije.
Uvođenje dodatnih carina ima za cilj da osnaži američku industriju i podstakne domaću proizvodnju, ali takođe može izazvati nove tenzije među međunarodnim trgovinskim partnerima. Takođe, postoji zabrinutost da bi kineske kompanije mogle odgovoriti sličnim merama, što bi dodatno zakomplikovalo trgovinske odnose i dovelo do ekonomskih gubitaka na obe strane.
Na domaćem planu, Trampova administracija se suočava s kritikama od strane opozicije, koja navodi da ovakve mere mogu imati negativan uticaj na trgovinu, a posredno i na ekonomsku stabilnost. Ukazuju na to da bi takva okruženja mogla uticati na radna mesta u industrijama koje zavise od kineskih dobavljača, kao i na potrošače koji bi mogli gledati kako rastu cene osnovnih potrepština.
Očekuje se da će sledećih meseci biti održane konsultacije između članova Kongresa i predstavnika industrije kako bi se procenili potencijalni efekti ovih carina i kontrola izvoza. Politička scena u SAD takođe se priprema za moguće reperkusije na američke firme koje bi se suočile s povećanim troškovima poslovanja ili gubitkom pristupa ključnim tržištima.
Dok se Tramp fokusira na jačanje američke ekonomije kroz ovakve mere, pitanje ostaje kako će globalna ekonomija reagovati na ove promene. Trgovinske tenzije se već odražavaju na berzama i ekonomskim pokazateljima, što dovodi u pitanje dugoročnu održivost ovakvih pristupa u međunarodnoj trgovini.
Na kraju, dok Sjedinjene Američke Države najavljuju nove mere protiv Kine, sve oči su uprte u buduće pregovore i moguće posledice koje bi mogle uslediti. Dodatna carina od 100 odsto je značajan korak, ali izazovi s kojima se svet suočava su složeni i zahtevaju pažljivo razmatranje i diplomaciju. Analitičari predviđaju da će se situacija dodatno razvijati u svetlu ovih najava, a međunarodni akteri će pratiti razvoj događaja pažljivo.
