Leskovačka porodica Taratumba ponosila se dugom tradicijom obućara, a jedan od članova ove porodice koji je nastavio ovu tradiciju bio je Milorad Stojiljković. Shvativši da će i u Leskovcu biti posla za obućare, Milorad je otvorio svoju radnju i uspeo da razvije uspešan posao. Njegova deca su takođe naučila zanat i nastavila porodičnu tradiciju, ali posle smrti Milorada, sin Srđan preuzima vođenje radnje.
Obućarska radnja „Taratumba“ nastavlja sa tradicijom izrade obuće, a Srđan radi na mašinama stare preko 100 godina. Iako je posao nekada išao veoma dobro, dolaskom Kineza i proizvođača jeftine obuće, posao je počeo da opada. Ipak, Srđan i njegova supruga Ruža uspeli su da uspešno vode radnju i obezbede egzistenciju za svoju porodicu.
Iako je Srđan preuzeo radnju od oca, njegova deca neće nastaviti porodičnu tradiciju obućara. Srđan je svestan da će on biti poslednja generacija Taratumba koja se bavi ovim zanatom, ali ostaje posvećen svom poslu i nada se da će uspeti da održi tradiciju još dugo. Iako se tržište menjalo tokom godina, Srđan veruje da će obućarski zanat uvek imati svoje mesto jer uvek će biti potrebe za popravkom i izradom obuće.
Srđan ističe da i pored prisustva drugih obućarskih radnji u Leskovcu, nema konkurencije jer svako ima svoje mušterije. On veruje da obućarski zanat nikada neće nestati, jer uvek će biti potrebe za popravkom obuće, posebno kada je u pitanju brendirana obuća koja nije uvek visokog kvaliteta.
Iako se tržište obuće i zanata menja, Srđan ostaje posvećen svom poslu i tradiciji svoje porodice. On se nada da će uspeti da održi obućarski zanat u svojoj porodici još dugo i nastavi da pruža kvalitetne usluge svojim mušterijama. Obućarska radnja „Taratumba“ ostaje simbol tradicije i kvaliteta u Leskovcu, i Srđan je ponosan na nasleđe koje je dobio od svojih predaka.
