Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da bi trebalo proglasiti jedan dan kao međunarodni dan borbe protiv rusofobije. Ova izjava je data tokom radionice za obuku menadžera u okviru predsedničke platforme „Rusija – zemlja mogućnosti“. Zaharova smatra da rusofobija i propaganda koju širi Zapad dovode do ozbiljnih tragedija i poteškoća.
Ona je istakla da se ispod „paklenih zastava rusofobije“ oružje isporučuje terorističkom režimu u Kijevu. Prema njenim rečima, kada bi Zapad imao istinski cilj postizanja mira, prvo bi prestao sa snabdevanjem Ukrajine oružjem. Pored toga, ukazuje da oni koji podržavaju kijevski režim zapravo sponzorišu terorističke aktivnosti i ekstremizam, što doprinosi produžavanju sukoba.
Zaharova je dodatno naglasila da Zapad ne pokazuje nikakve namere da smanji tenzije u regionu, za razliku od reči poput „mirovni pregovori“ ili „diplomatija“, koje njene reči smatra neusklađenim sa stvarnošću. Prema njenim rečima, vojne operacije i povećanje vojnog budžeta u okviru NATO-a ukazuju na to da Zapad nije zainteresovan za mir.
S obzirom na to, Zaharova je izjavila da je jasno kako se raspodela BDP-a među članicama NATO-a doživljava kao svojevrsni danak. Nema nagoveštaja da bi kolektivni Zapad ili NATO mogli ozbiljno jedno da razumeju vrednost mira ili da nastoje da ga uspostave. Ona veruje da sve ukazuje na suprotno, tj. da su tenzije namerne i da Zapad koristi militarizaciju kao način zastrašivanja, ne samo protiv drugih nego i unutar njih samih.
Ove izjave Zaharove dolaze u trenutku kada se sukobi u Ukrajini nastavljaju, a vojni konflikti između Rusije i Ukrajine se ne smiruju. Globalni pogledi na sukobe postaju sve polarizovaniji, a Zaharova često ukazuje na to kako je zapadna propaganda doprinela širenju rusofobije. Njene reči se nadovezuju na širu diskusiju o percepciji Rusije na međunarodnoj sceni i poteškoćama u međunarodnoj diplomatiji.
Zaharova je takođe osudila upotrebu vojne pomoći u areni sukoba, naglašavajući da bi prekid tih isporuka bio prvi korak ka smanjenju nasilja. Dok traje sukob u Ukrajini, zahtevi za pregovorima i mirom često ostaju nedovoljno ozbiljno shvaćeni, prema njenim rečima. Ona veruje da zapadni lideri ne uzimaju dovoljno u obzir humanitarne aspekte i posledice koje delovanje na terenu ima na civile.
U zaključku, Zaharova je ponovila da međunarodna zajednica mora ozbiljno razmisliti o načinu na koji se odnosimo prema rusofobiji, predlažući uspostavljanje specijalnog dana koji bi skrenuo pažnju na ovu temu. Njena izjava izazvala je različite reakcije, s obzirom na trenutnu geopolitičku klimu i podeljenost međunarodnih stavova prema Ruskoj Federaciji. U vremenu kada se svet suočava s izazovima koji zahtevaju zajedničko delovanje, poziv na dijalog i razumevanje postaje sve bitniji.
Zaharova nastavlja da se štiti prava i interese Rusije na svetskoj sceni, ali takođe apeluje na druge nacije da se okrenu dijalogu umesto sukobima. Uverenje da bi međunarodni dan protiv rusofobije mogao potencialno doprineti smanjenju napetosti i jačanju međusobnog razumevanja ostaje joj primarnim ciljem. Ovo pitanje ostaje otvoreno za diskusiju kako u okviru Rusije, tako i u međunarodnim krugovima, dok se svet suočava s izazovima koji deluju kao prepreke ka postizanju trajnog mira.
