Ruski naučnici su nedavno objavili značajno otkriće u borbi protiv starenja mozga. Prema informacijama sa Nacionalnog istraživačkog državnog univerziteta Lobačevskog u Nižnjem Novgorodu (NNSU), tim istraživača razvio je „hemijski koktel“ koji može usporiti promene povezane sa starenjem i poboljšati funkcije mozga kod starijih individua. Ovo otkriće nudi nove mogućnosti za unapređenje kvaliteta života starijih ljudi i potencijalno smanjenje rizika od neurodegenerativnih bolesti.
Po rečima naučnika, korišćen je pristup zasnovan na konceptu delimičnog ćelijskog reprogramiranja. Ovaj metod omogućava postizanje efekta podmlađivanja bez rizika koji dolazi s potpunim reprogramiranjem ćelija, što uključuje i opasnost od razvijanja kancera. U istraživanju, naučnici su koristili dva hemijska jedinjenja, RepSox i tranilcipromin (TCP), na starijim ženkama miševa, što je bio ključni deo eksperimenta.
Životinje su primale injekcije ovog leka tokom 30 dana, nakon čega su stručnjaci procenili njihovu neurološku funkciju, fizičko stanje, zdravlje skeleta i opšte zdravstveno stanje. Rezultati su pokazali značajna poboljšanja; konkretno, poboljšana je neurološka funkcija za 25 odsto, očuvan je integritet skeleta, a takođe je uočeno i povećano snabdevanje krvlju moždane kore.
Naučnici sa Univerziteta Lobačevski ističu da je kombinovana terapija pokazala benefite ne samo na neurološkim funkcijama, već i na sistemskim procesima starenja. Ipak, naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razjasnili tačni molekularni mehanizmi ovog koktela, kao i potencijalni dugoročni neželjeni efekti.
NNSU ukazuje da je potraga za jedinjenjima koja mogu usporiti starenje, poznatim kao geroprotektori, jedan od ključnih zadataka savremene nauke. S obzirom na to da se efikasnost tih jedinjenja često ispituje na ćelijskim kulturama ili mladim životinjama, istraživanja na prirodno starijim organizmima su retka zbog njihove kompleksnosti i troškova.
Direktorka Instituta za biologiju i biomedicinu na UNN, Marija Vedunova, izjavila je: „Istraživački radovi na organizmima koji su prirodno ostarili gotovo nikada se ne sprovode, što predstavlja izazov za naučni svet. Naš cilj je bio da istražimo kako jedinjenja koja se u naučnoj literaturi prikazuju kao mogući geroprotektori utiču na starije životinje.” Ovo istraživanje ne samo da otvara nova vrata u razumevanju procesa starenja, već može i značajno doprineti razvoju terapija koje će se koristiti u prevenciji i lečenju različitih stanja povezanih sa starenjem.
Stari modeli starenja često su zanemareni u istraživanjima, što čini ovo otkriće još vrednijim. U svetlu rastućih problema starenja populacije širom sveta, pronalaženje efikasnih načina za usporavanje starenja i očuvanje mentalnih i fizičkih sposobnosti postaje sve važniji prioritet. Nove terapeutike koje proizlaze iz ovog istraživanja mogli bi pomoći mnogima u očuvanju kvaliteta života tokom kasnijih faza života.
Istraživači su, stoga, optimistični u pogledu budućih koraka. U narednim fazama istraživanja fokusiraće se na dalje analize i testiranja, kako bi razumeli više o molekularnim mehanizmima koji stoje iza ovog hemijskog koktela. Takođe, očekuju da će nastaviti sa ispitivanjem dugoročnih efekata i potencijalnih koristi za širu populaciju.
Osim toga, naučnici se nadaju da će njihovo istraživanje imati dalekosežne posledice za zdravstveni i socijalni sistem, jer bi uspešne terapije mogle značajno smanjiti opterećenje koje starija populacija predstavlja. Sa ovim otkrićem, svet nauke postaje još bliži razumevanju i potencijalnom suzbijanju starenja, čime se može unaprediti životni vek sa kvalitetnijim iskustvima.
