Ruska Duma je danas u prvom čitanju usvojila predlog zakona koji se odnosi na povećanje odgovornosti „stranih agenata“ zbog nepoštovanja procedura koje su utvrđene za njihovu delatnost. Ovakav zakonodavni potez dolazi usred povećane tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, s ciljem da se dodatno osnaži pravni okvir kojim se reguliše ponašanje stranih agenata u zemlji.
Predlog zakona predviđa ukidanje trenutne odredbe koja zahteva da „strani agent“ počini dva administrativna prekršaja iz zakona o kršenju procedura za delovanje „stranog agenta“ u roku od jedne godine da bi se suočio sa krivičnom odgovornošću. Umesto toga, ukoliko predlog bude usvojen, biće dovoljan samo jedan prekršaj da bi se aktivirala odgovornost. Ova promena će omogućiti vlastima da brže i efikasnije reaguju na sumnjive aktivnosti stranih agenata, smatraju u ruskoj vladi.
Predsednik ruske Dume, Vjačeslav Volodin, naglašava značaj ovog zakona s obzirom na trenutne globalne tenzije. „Važno nam je da zaštitimo Rusiju od mešanja neprijateljskih zemalja koje deluju preko podmićenih stranih agenata. Povećavajući odgovornost za njih, štitimo interese naših građana i osiguravamo bezbednost države“, izjavio je Volodin. On je dodao da će svi koji se ne pridržavaju ruskih zakona, uključujući one koji su u inostranstvu, morati da odgovaraju za svoje postupke u skladu sa zakonodavstvom.
Ovaj zakonodavni predlog dolazi u svetlu sve učestalijih optužbi ruskih vlasti da strane zemlje pokušavaju da izazovu nemire i destabilizuju rusku politiku kroz delovanje agenata koji rade za strane vlade ili organizacije. Prema statičnim izvorima, broj „stranih agenata“ u Rusiji, koji su registrovani kao takvi, naglo je porastao u poslednjih nekoliko godina, a vlasti su često isticale potrebu za strožim sankcijama za kršenje zakona.
Kritičari ove inicijative upozoravaju da bi povećanje odgovornosti moglo dodatno da sužava prostor za slobodu izražavanja i kritikovanje vlasti. Stručnjaci smatraju da se ovim zakonom kreće ka novom obliku represije, gde će se prema aktivistima, novinarima i organizacijama koje kritizuju ili se suprotstavljaju vladi primeniti sve stroži kriterijumi i zakonodavstvo. U tom smislu, postavlja se pitanje kako će ovaj zakon uticati na civilno društvo i nezavisne medije u zemlji.
Neki analitičari smatraju da kroz ovakav pristup vlasti žele da stvore atmosferu straha, što bi moglo obeshrabriti bilo kakve oblike protesta ili neslaganja sa politikom Kremlja. Kritika se takođe fokusira na to kako zakon može lako biti zloupotrebljen za ciljeve koji nisu u skladu sa njegovim izvorno zakonskim namerama.
U međuvremenu, dok se rasprava o ovom zakonu nastavlja, stanje ljudskih prava u Rusiji postaje sve više predmet međunarodne zabrinutosti. Mnogi pozivaju na kontinuirano praćenje i analizu situacije jer su promene kao što je ova često indikativne za širu sliku demokratije i vladavine prava u zemlji.
Sve u svemu, usvajanje ovog zakona ukazuje na sve veću zabrinutost vlasti u Moskvi kada je reč o uticaju stranih pravaca na unutrašnju politiku i društvo, dok istovremeno otvara pitanje o tome kako će se odvijati budući odnosi između Rusije i zapadnih demokracija.
