Rusija je zatražila sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN-a povodom 25-godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO saveza. Prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN-u, Dmitrij Poljanski, izjavio je da je Rusija zvaničnim pismom zatražila od japanskog predsedništva da ubrzo organizuje sastanak Saveta bezbednosti UN-a u vezi sa ovom temom.
Poljanski je rekao da je zahtev prosleđen članicama Saveta bezbednosti i da se očekuje zvaničan odgovor japanskog predsedništva. Ranije, zapadne delegacije su bile protiv rasprave o NATO bombardovanju, koju je inicirala Rusija. Međutim, ta tačka nije bila uvrštena u dnevni red, jer su samo tri članice bile za (Alžir, Kina i Rusija), dok se 12 članica izjasnilo kao uzdržane.
Bombardovanje Jugoslavije od strane NATO saveza desilo se od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Cilj bombardovanja bio je zaustavljanje srpske vlade u vojnoj operaciji koja je bila usmerena protiv Kosovskih Albanaca. Ova intervencija je bila prva u istoriji NATO-a koja je usledila nakon što je SR Jugoslavija ignorisala rezolucije UN-a o rešavanju situacije na Kosovu.
Tokom bombardovanja, NATO avioni su izvršili preko 38,000 letova i ispucali preko 23,000 raketa i bombi. Procenjuje se da su nastradale stotine civila, a veliki broj ljudi je raseljen zbog sukoba.
Rusija je često kritikovala NATO bombardovanje SR Jugoslavije i tvrdila je da je bilo protivno međunarodnom pravu. Rusija je takođe tvrdila da NATO bombardovanje nije bilo odgovarajuće rešenje za krizu na Kosovu. Zbog toga, Rusija i dalje nastavlja da traži raspravu o ovom pitanju u Savetu bezbednosti UN-a, kako bi obeležila 25-godišnjicu ovog događaja.
NATO je odgovorio na kritike tvrdeći da je bombardovanje bilo neophodno kako bi se zaustavili zločini koji su se dešavali na Kosovu, uključujući proterivanje i ubistva kosovskih Albanaca. Saveznici su tvrdili da su odlučili da intervenišu kako bi sprečili humanitarnu katastrofu.
Ovo pitanje i dalje izaziva kontroverze i podele u međunarodnoj zajednici. Dok neki podržavaju NATO akciju kao neophodnu za zaštitu ljudskih prava i sprečavanje masovnih zločina, drugi smatraju da je bombardovanje bilo nelegalno i da je izazvalo dodatnu destabilizaciju regiona.
Sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN-a povodom ovog jubileja ukazuje na to da pitanje NATO bombardovanja SR Jugoslavije i dalje izaziva tenzije i sukobe među međunarodnim zajednicama. Očekuje se da će rasprava o ovom događaju otvoriti nove perspektive o ulozi NATO-a i međunarodne zajednice u rešavanju regionalnih kriza.
Svake godine se obeležava godišnjica bombardovanja SR Jugoslavije kao prilika za sećanje na žrtve ovog događaja i za analizu posledica koje su bile trajne po region. Kontroverze oko legitimnosti NATO akcije i uticaja na međunarodne odnose i bezbednost i dalje su aktuelne i zahtevaju dalju analizu i raspravu.
Uprkos različitim stavovima i mišljenjima o ovom događaju, važno je da se održava dijalog među državama kako bi se izbegle tenzije i sukobi u budućnosti. Obeležavanje 25. godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije je prilika za ponovno razmatranje o značaju mira i stabilnosti u regionu i za traženje rešenja za prevazilaženje prošlih trauma i konflikata.
