Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, obavestila je javnost da su nadležne institucije Rusije i Srbije započele pregovore kako bi se rešila pitanja vezana za američke sankcije koje su uvedene protiv Naftne industrije Srbije (NIS). Ova izjava dolazi usred rastuće tenzije zbog sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele januara ove godine. Prema tim sankcijama, zahtevano je potpuno povlačenje ruskih struktura iz vlasništva srpske kompanije, što bi moglo imati značajne posledice po ekonomiju Srbije, kao i po njene energetske resurse.
Zaharova je tokom brifinga izjavila: „Postoji problem sa američkim sankcijama protiv NIS-a. U toku su pregovori za pronalaženje rešenja, oni se vode kroz nadležne strukture.“ Iz njenih reči može se naslutiti da su ruske vlasti ozbiljno angažovane u pronalaženju načina za prevazilaženje ovih sankcija, što ukazuje na važnost koju ova kompanija ima u vezi sa ekonomskim i političkim interesima Rusije u regionu.
Naftna industrija Srbije je ključni igrač na energetskoj sceni jugoistočne Evrope, angažovana u istraživanju, proizvodnji i preradi nafte i gasa. NIS zapošljava više od 10.000 ljudi i doprinosi budžetu Srbije sa devet procenata. Ova kompanija, koja se u svom vlasničkom sastavu oslanja na ruske investicije, poseduje 400 benzinskih stanica, kao i rafineriju nafte u Pančevu i proizvodni pogon u Novom Sadu. Takođe je suvlasnik sa Gasprom energoholdingom u Termoelektrani Pančevo.
Sankcije koje je uvedena NIS-u od strane SAD-a imaju za cilj da oslabe prisustvo Rusije u Srbiji i da utiču na ekonomsku stabilnost srpske naftne industrije. S obzirom na to da su ruski Gasprom i Gasprom njeft većinski vlasnici NIS-a sa udelom od 56,15 procenata, te sankcije bi mogle ozbiljno ugroziti ne samo kompaniju već i širu ekonomiju Srbije. Država Srbija je drugi najveći akcionar sa udelom od 29,87 procenata, što dodatno povećava pritisak na vlasti da pronađu rešenje u pregovorima sa Rusijom.
Pregovori o ovom pitanju predstavljaju složeni izazov za srpske vlasti, koje se nalaze na raskrsnici između očuvanja odnosa sa Moskvom i pritiska zapadnih zemalja. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se Srbija već dugo bori sa održavanjem balansiranih odnosa između Rusije i zapadnih sila. Ove sankcije dolaze u vreme kada se Srbija suočava sa povećanim pritiscima da se više uskladi sa politikama Evropske unije, dok istovremeno želi da održi svoje tradicionalne veze sa Rusijom.
Za Srbiju je energetski sektor od suštinskog značaja za ekonomski razvoj i stabilnost. Ozbiljne okolnosti u vezi sa NIS-om ne bi uticale samo na proizvodnju i distribuciju nafte i gasa, već bi mogle imati i dalekosežne posledice po ukupnu privredu. Stoga, pregovori koje vode Rusija i Srbija imaju potencijal da redefinišu ne samo budućnost NIS-a, nego i celoga energetskog sektora.
U ovom trenutku, budućnost pregovora ostaje neizvesna, a ekonomisti i analitičari pažljivo prate razvoj situacije. Na osnovu trenutnih informacija, jasno je da će svaki ishod pregovora imati dubok uticaj na energetsku sigurnost Srbije i njene međunarodne odnose. Prema rečima Zaharove, nastaviće se sa pregovorima kako bi se našlo rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve strane, ali ostaje da se vidi koliko će ovaj proces biti komplikovan i kakvo će rešenje na kraju biti postignuto.
