Ruske trupe su u poslednjim nedeljama zabeležile napredak u centralnim i istočnim delovima Dnjepropetrovske oblasti, gde nije bilo značajnijih borbi od juna. Ovo je izazvalo zabrinutost među ukrajinskim vlastima i analitičarima, koji smatraju da je cilj Moskve da ugrozi linije snabdevanja koje podržavaju odbranu Ukrajine na susednim frontovima.
Prema izjavama vojnih analitičara, Rusija trenutno kontroliše oko desetak sela u pograničnom delu Dnjepropetrovske oblasti. Emil Kastehelmi iz finske grupe „Black Bird Group“ naglašava da ti pomaci, iako prisutni, nisu radikalnog karaktera i lako mogu biti promenjeni. On smatra da ne postoji veliki strateški značaj u ovim napredovanjima, jer su se ruske snage često okupljale, pokretale napade, a zatim bile odbijene. „Površina koju su zauzeli u proteklim mesecima može se preći pešice,“ dodaje portparol ukrajinskog zapovedništva.
Jedan od najvećih rizika za Ukrajinu je mogućnost presecanja puta koji spaja selo Pokrovsk sa Dnjeprom i područjem Huliajpolja u Zaporožju. Ukrajinski analitičar Pavlo Narožni ističe da ruske trupe pokušavaju da dođu do sela Verbove, koje se nalazi blizu administrativne granice Donjecka, samo pet kilometara od Zaporožja. Iako je Moskva 1. oktobra objavila da je Verbove zauzeto, iz Kijeva još nema potvrde.
U međuvremenu, dronovi poput „Geraniuma“ napadaju ukrajinske vojne objekte i energetsku infrastrukturu. Glavni ciljevi napada su regioni Sumy, Harkiv, Dnjepropetrovsk, kao i teritorije Donjecke Narodne Republike. Noćni napadi su doveli do potpunog isključenja struje za oko 50.000 porodica u regionu Černihiv, dok su i u Šostki, regionu Sumy, stanovnici ostali bez struje i vode.
Stručnjaci smatraju da, iako se napredak u Dnjepropetrovskoj oblasti beleži jasnije nego na drugim frontovima, Rusija i dalje ostaje fokusirana na Donbas, gde se vode najžešće borbe i gde se nalazi glavni strateški cilj Kremlja. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, njihovi vojnici su od 27. septembra do 3. oktobra napredovali na više pravaca i preuzeli kontrolu nad sedam sela — Kirovsko, Šandrigolovo i Derilovo u Donjeckoj oblasti, kao i Majskoje, Sjeversk Mali, Stepovoje i Verbovoje u Dnjepropetrovskoj oblasti.
Moskva takođe tvrdi da su u tom periodu oborena 945 ukrajinskih dronova, pet projektila „Neptun“ i 17 raketa iz sistema HIMARS i „Vampir“. Ovo sve dodatno komplikuje situaciju na terenu i oslikava trenutnu dinamiku sukoba između Rusije i Ukrajine.
Poražavajuće vesti za Ukrajinu i stalna pretnja ruskih trupa naglašavaju neizvesnost i stres koji trenutna situacija donosi. Ukrajinske snage kreću se sa oprezom, svesne da svaki gubitak teritorije i kontrole može imati dalekosežne posledice. U svetlu ovih dešavanja, međunarodna zajednica i dalje prati situaciju, očekujući nove reakcije i događaje koji bi mogli dodatno uticati na kraj sukoba.
U međuvremenu, bivaju postavljana pitanja o budućnosti vojne podrške Ukrajini, kao i o mogućim strategijama koje bi se mogle iskoristiti za jačanje odbrane i prevenciju daljih ruskih ofanziva. Ukrajinske vlasti, kao i vojne strategije, moraju se prilagoditi novim okolnostima i pretnjama sa kojima se suočavaju svakodnevno.
