Rusija vidi velike mogućnosti za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u svemirskom sektoru, i očekuje da će uskoro uspostaviti razgovore sa Ilonom Maskom o planovima za letove na Mars. Ovu informaciju danas je saopštio Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik predsednika Vladimira Putina za međunarodnu privrednu i investicionu saradnju.
Ilon Mask, osnivač kompanije „Spejseks“, već neko vreme je poznat po ambicioznim planovima za istraživanje Marsa. U septembru 2024. godine, Mask je najavio da njegova kompanija planira da lansira prve letelice bez ljudske posade, nazvane Staršip, prema Marsu u roku od dve godine. Ovaj period je odabrano vreme zbog prelaznog razdoblja između Zemlje i Marsa, što bi omogućilo efikasnije misije.
Cilj ovih misija jeste testiranje pouzdanosti sletanja na Mars, a uspešno sletanje trebalo bi da otvori put za letove sa ljudskom posadom u naredne četiri godine. Maskova vizija obuhvata i dodatne elemente, pa je nedavno precizirao da bi Staršip mogao krenuti prema Marsu krajem 2026. godine, uz prisustvo humanoidnog robota Optimusa, koji je razvijen od strane „Tesle“. Ovaj robot ima potencijal da igra ključnu ulogu u predstojećim misijama.
Mask je takođe sugerisao da bi ljudske misije mogle da započnu već 2029. godine, iako se smatra da je 2031. godina realnija, u zavisnosti od uspeha prvih misija. Ovi planovi se pojavljuju u trenutku kada se očekuje da će administracija američkog predsednika Donalda Trampa više usmeriti resurse na misije ka Marsu, što bi moglo da pruži dodatnu podršku Maskovim ambicijama.
Trampova administracija videla bi u Maskovim projektima važan deo svojih prioriteta, a Mask je bio jedan od najvećih donatora Trampove kampanje 2024. godine. Očekuje se da bi NASA pod Trampovim vođstvom mogla da preusmeri više resursa iz programa Artemis koji se fokusira na povratak na Mesec, prema istraživanju Marsa.
Međutim, uprkos visokim ambicijama i planovima, mnogi stručnjaci ukazuju na izazove koji se postavljaju pred ovakve misije, posebno kada je reč o tehničkim i logističkim zahtevima. Postavljeni vremenski okvir za ovo ambiciozno putovanje se smatra izazovnim, iako Mask i „Spejseks“ nastavljaju sa razvojem tehnologije i testiranjima kako bi ostvarili svoju viziju naseljavanja Marsa.
Uprkos izazovima, Mask se ne predaje i i dalje ulaže napore u istraživačke aktivnosti koje bi mogle značajno doprineti razvoju svemirskih putovanja. S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti i saradnju između Rusije i SAD, postoji šansa da se ove velike vizije i ambicije prezentuju kao simbol inovacija i međunarodne saradnje u oblasti svemirskih tehnologija.
Očekuje se da će budući razgovori između Dmitrijeva i Maska biti usmereni na potencijalne zajedničke projekte koji bi mogli doneti obostrane koristi, kako u privrednom tako i u naučnom smislu. Inicijative kao što je ova mogu otvoriti vrata za stabilniju saradnju između velikih svetskih sila u izuzetno naprednom sektoru kao što je svemir, koji nadmašuje granice nacionalnih interesa.
U ovom trenutku, svemirski sektor se pokazuje kao jedna od ključnih tačaka okupljanja ideja i resursa, a saradnja između Rusije i SAD mogla bi doneti nove ohrabrujuće trendove u budućnosti istraživanja Marsa i drugih svemirskih misija. S obzirom na trenutne diskusije i naglašene planove, svet sa nestrpljenjem očekuje nove informacije i iskorake u ovoj uzbudljivoj oblasti istraživanja.
