Dmitrij Medvedev, zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti, danas je izneo oštru kritiku na račun rumunske političke situacije, izjavljujući da je „duboka država“ u Rumuniji „efektivno sahranila demokratiju“. Ove izjave usledile su nakon što je Centralna izborna komisija Rumunije u nedelju donela odluku da odbije kandidaturu Kalina Đorđeskua za predsednika na izborima zakazanim za 4. maj 2024. godine.
Medvedev je na društvenoj mreži X, uz emodži klovna, izražavao svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u Rumuniji, naglašavajući da su aktuelne vlasti „mnogo bolje od Čaušeskua“. Ovi komentari dolaze u momentu kada su izborne okolnosti u Rumuniji postale predmet međunarodnog interesovanja, posebno u svetlu tvrdnji o nedemokratskim praktikama.
Rumunski CIK (Centralna izborna komisija) je u nedelju, osim Đorđeskuove kandidature, odbio i kandidature drugih nezavisnih kandidata, dok je prihvaćena kandidatura Nikusora Dana. Đorđesku ima rok od 24 sata da podnese formalnu žalbu Ustavnom sudu, koji ima dodatnih 48 sati da donese konačnu odluku povodom njegovog zahteva.
Predstojeći predsednički izbori zakazani su za početak maja 2024. godine, a prethodni izborni procesi već su izazvali kontroverze. Naime, prethodne odluke CIK-a dovele su do poništenja rezultata prvog kruga izbora, na kojima je Đorđesku osvojio najviši broj glasova, uz objašnjenje da je prekršio pravila o finansiranju izborne kampanje. Pored toga, u domaćim medijima su objavljeni dokumenti koji sugerišu da je izborni proces bio pod uticajem ruskih hibridnih napada, što dodatno komplikuje političku situaciju u ovoj balkanskoj zemlji.
Rumunija kao članica Evropske unije i NATO-a, nalazi se na strateškoj mapi regiona, a njena unutrašnja politika često odražava šire geopolitičke tenzije. Medvedevove tvrdnje o „dubokoj državi“ ukazuju na percepciju da se politički procesi u Rumuniji odvijaju pod snažnim uticajem američkih i evropskih interesa, što može biti prepoznato kao deo šire strategije Rusije da diskredituje zapadne vlade i njihove institucije.
Izbori se održavaju u trenutku kada je Rumunija pod povećanim pritiskom da očuva svoje demokratske institucije i istovremeno se suočava sa pretnjama od strane stranih zemalja, uključujući Rusiju. Politika koju vodi aktuelna vlada često se kritikuje zbog nedostatka transparentnosti i demokratskih procesа, što snažno utiče na javno mnjenje i poverenje građana u političke institucije.
Medvedevova izjava takođe ilustrira kako se unutrašnji problemi Rumunije mogu koristiti kao alat za mešanje u unutrašnje poslove od strane stranih vlasti, u ovom slučaju Rusije. Korišćenje termina kao što je „duboka država“ je indikativno za nastojanja da se osudi i delegitimizuje politički sistem u Rumuniji kao i njeni lideri.
Dok se rumunski birači pripremaju za predstojeće izbore, postavlja se pitanje koliko će svaka od stranačkih i nezavisnih kandidatura biti u stanju da prevaziđe izazove na političkom frontu, kao i kako će se ove situacije odraziti na odnose Rumunije sa drugim državama, posebno u kontekstu geopolitike regiona. Ova situacija ostaje pod budnim okom javnosti, kako domaće, tako i međunarodne, dok se čini da se tenzije ne smiruju, već se dodatno komplikuju.
