Roman „Dečak iz poslednje klupe“, autorke Sanele Blagojević, nedavno je došao u fokus pažnje nakon što su ga učenici beogradskih osnovnih škola proglasili za najbolji rad na konkursu „Dositejevo pero“. Ova nagrada je dodeljena nakon što su učenici pročitali 59 pristiglih naslova, što pokazuje koliko je ovaj roman odjeknuo među mladim čitaocima.
Izdavačka kuća Klett, koja stoji iza ovog projekta, naglašava da je „Dečak iz poslednje klupe“ objavljen u okviru sedme edicije Čitalačkog maratona. Ova društveno-odgovorna akcija ima za cilj da neguje srpsku književnost za decu i mlade, motiviše učenike na čitanje, kao i da afirmiše domaće autore. U vremenu kada je čitanje često zapostavljeno, ovakve inicijative pružaju neophodnu podršku mladim talentima.
Glavne teme romana obuhvataju hrabrost, snagu volje i prijateljstvo koje igra ključnu ulogu u životima junaka koji se suočavaju sa različitim izazovima. Autorka postavlja važna pitanja koja se tiču ljudske prirode i moralnih vrednosti. Šta nas motiviše da činimo dobro? Da li su strahovi koje gajimo nužni za naš razvoj? Kroz likove i njihove sudbine, čitatelji su pozvani da preispitaju svoje stavove o osudi i toleranciji.
Akciju Čitalačkog maratona od samog početka podržava Ministarstvo prosvete, što ukazuje na njen značaj u okviru obrazovnog sistema Srbije. Pored toga, Privredna komora Srbije prepoznala je doprinos ove nedeljne akcije društvenosnoj odgovornosti tako što je dodelila Izdavačkoj kući Klett Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“. Ovakva priznanja dodatno potvrđuju važnost koju čitanje i književnost imaju u formiranju mladih generacija.
U okviru Čitalačkog maratona, otvoreno je više od 2.500 čitalačkih klubova širom Srbije. Ovi klubovi okupljaju blizu 25.000 učenika koji su imali priliku da uživaju u literaturi. Takođe, dodeljeno je oko 50.000 primeraka prvonagrađenih romana, što jasno pokazuje da su mladi čitaoci dobrodošli u svet knjiga.
Roman Sanele Blagojević uspeva da uhvati esenciju mladosti i izazove sa kojima se deca suočavaju u savremenom društvu. Njegova poruka o prijateljstvu i međusobnoj podršci tokom teških trenutaka je snažna. Svaka priča u knjizi nosi težinu koja oslikava stvarne situacije i emocije, omogućavajući čitateljima da se identifikuju s junacima i njihovim putešestvijem.
Na ovaj način, „Dečak iz poslednje klupe“ ne samo da pruža zabavu, već i podstiče mlade da razmišljaju o važnim životnim pitanjima. U vreme kada su društvene mreže i internet često primamljiviji od knjiga, ovakva dela podsećaju na snagu pisane reči i njegovanje čitalačkih veština.
Kroz brojna priznanja i pozitivne kritike, kao i kroz podršku koju akcija Čitalački maraton ima, jasno je da je cilj promovisanja književnosti među mladima postignut. Ovaj roman, kao i drugi naslovi, igra ključnu ulogu u razvijanju navika čitanja kod dece, što će, nadamo se, rezultirati novim generacijama ljubitelja knjiga.
Na kraju, „Dečak iz poslednje klupe“ postavlja temelje za buduće autore i čitaoce. Uloga koju književnost ima u oblikovanju društva ne može se potceniti, a ovakvi projekti predstavljaju neprocenjiv doprinos razvoju kulture čitanja. Ohrabrujući pozitivan odnos prema knjigama, stvorene su mogućnosti za mlade da se angažuju i razvijaju kritičko razmišljanje, što je ključno za njihov lični i društveni razvoj.
