Filolog Nina Ćeklić je nedavno prokomentarisala roman „IX rukovet“ autora Filipa Gajića, ističući njegovu duboku i kompleksnu prirodu. Gajić, poznat po svom radu u pozorištu i filmu, nastavlja da istražuje granice književnosti kroz svoje pisanje. Na predstavljanju romana, koje je održano u Klubu Radio-televizije Srbije, Ćeklić je naglasila da roman možda neće privući veliko čitalačko gledište, ali da će sigurno ostaviti svoj trag.
Ćeklić je roman nazvala „dubinskim romanom“, što implicira da se bavi temama koje pronicaju duboko u ljudsku prirodu i psihologiju. Ona je citirala Branka Lazarevića, koji je opisao slične radove kao „dubinska književnost“. To sugeriše da su ovakva dela često marginalizovana, ali nose značajnu težinu i vrednost. U današnje vreme, kad su površne priče često na vrhu liste popularnosti, Gajićev roman se izdvaja svojom suštinskom analizom ljudskih iskustava.
Nina Ćeklić je imala priliku da pogleda rukopis i primetila je da je Gajić tokom stvaranja romana menjao razne aspekte, uključujući naslove, kompoziciju i strukturu. Ova fleksibilnost tokom procesa pisanja ukazuje na Gajićevu predanost razvoju svog dela, a takođe implicira da je roman resultato dugog i promišljenog stvaralačkog procesa.
Tokom predstavljanja, prisutni su mogli da osete atmosferu Gajićeve umetnosti. Njegovo jedinstveno spisateljsko stvaralaštvo kombinuje elemente svakodnevnog života sa dubljim, filozofskim razmišljanjima. Ovo pristup otvara vrata za čitaoce da reflektuju nad vlastitim iskustvima i osećanjima, dok doživljavaju Gajićevu priču.
Iako postoji rizik da ovakvo umetničko izražavanje ostane neprimećeno ili nepoznato široj publici, Ćeklić je uverena da će „IX rukovet“ pronaći svoje mesto među onima koji tragaju za dubljim razumevanjem ljudske egzistencije. Uloga književnosti, prema njenom viđenju, nije samo da zabavlja, već da potiče kritičko razmišljanje i introspekciju.
Roman „IX rukovet“ je izdanje koje dolazi iz izdavačke kuće Bukbridž, koja je prepoznata po svom angažmanu na promociji ne samo popularne, već i dubinske književnosti. Ova kuća izdvaja dela koja su vredna pažnje zbog svoje estetske i emotivne vrednosti. Gajićev roman je primer takvog dela, koje se, i bez obzira na prvobitnu popularnost, može smatrati značajnim doprinosom savremenoj književnoj sceni.
Ćeklić je naglasila i važnost prilagođavanja u književnoj produkciji. Gajićeva sposobnost da menja i unapređuje svoje delo svedoči o njegovom posvećenju ne samo autorstvu, već i čitaocima. U svetu gde su savremeni pisci često skloniji brzom objavljivanju, Gajić se ističe kao autor koji razmišlja o svojoj umetnosti i njenom mestu u društvu.
Publika koja prisustvuje ovakvim događajima ne dolazi samo iz redova obožavatelja Gajića, već i ljubitelja književnosti koji su otvoreni za nova iskustva. U tom kontekstu, „IX rukovet“ može postati most između različitih generacija čitalaca, povezujući ih kroz zajedničko istraživanje dubine ljudske prirode.
U zaključku, roman „IX rukovet“ predstavlja značajan korak u Gajićevom književnom putu. Njegova sposobnost da nađe inspiraciju unutar ljudske psihe, kao i spremnost da se suoči sa kompleksnostima života, čine ga autorom koji će ostati relevantan i u budućnosti. Gajićeva umetnost, iako možda neće uvek biti u centru pažnje, zasigurno će živeti u srcima i mislima onih koji su otvoreni za dublje priče.
