Roditelji iz Perta, Australija, nedavno su osuđeni zbog zlostavljanja svoje 16-godišnje ćerke, čije je fizičko i psihičko zdravlje bilo ozbiljno ugroženo. Istraživanjima je utvrđeno da su godinama izgladnjivali devojčicu, čija težina nije prelazila 27 kilograma, što odgovara težini osmogodišnjaka. Njihova motivacija bila je da zadrže ćerku u dečjem uzrastu, a njihovo ponašanje je prvi put primetio trener baleta, koji je bio zabrinut njenim neuobičajenim izgledom.
Trener baleta primetio je da devojčica, koja je u to vreme imala 16 godina, izgleda kao desetogodišnjakinja. Njihovi pokušaji da razgovaraju sa roditeljima nisu dali rezultate, jer su oni tvrdili da je devojčica prirodno niska i da jede vegansku hranu. Majka je školovala ćerku kod kuće, a jedini povremeni kontakt s vršnjacima imala je na časovima baleta.
Tokom suđenja, otkriveni su šokantni detalji o devojčicinom stanju. Naime, volela je da se igra sa plišanim igračkama i da gleda crtaće predškolskog uzrasta, što je bilo neobično za skoro 17-godišnjakinju. Imala je poteškoća u obavljanju osnovnih dnevnih aktivnosti, kao što su pranje zuba ili odlazak u toalet, a njena majka je nastavila da joj pomaže, češljajući joj kosu i oblačeći je.
Kada su vlasti konačno obaveštene o stanju devojčice, otac je više puta odbijao da pusti socijalne radnike u njihovu porodičnu kuću. Nakon pritiska, porodica je otišla kod lekara, koji je bio šokiran kada je video koliko je devojčica mršava. Upozorio je roditelje na ozbiljne zdravstvene rizike, uključujući srčanu insuficijenciju, te je predložio hitno lečenje, što su roditelji odbili.
Roditelji su tek nakon primanja pretećeg pisma iz Odeljenja za dečju zaštitu pristali da odvedu devojčicu u bolnicu. Tamo je primljena na lečenje, ali su i dalje negirali ozbiljnost njene situacije, tvrdeći da je ona potpuno zdrava. Devojčica je provela 54 dana u bolnici, gde je postupno dobijala na težini, ali takođe očigledno nije napredovala u emocionalnom i društvenom razvoju.
Nakon otpuštanja iz bolnice, devojčica je prebačena kod rođaka kako bi bila pod zaštitom države. Vratila se da živi sa roditeljima nakon što je napunila 18 godina. Tokom suđenja, njena majka pokušala je da je pozove kao svedoka, međutim, nakon što je devojčica doživela napad panike, nije mogla da svedoči.
U međuvremenu, u pismima sudu, devojčica je izrazila osećaj krivice zbog situacije svojih roditelja, insistirajući da su oni učinili sve što su mogli i da je sama izabrala takav način vaspitanja. „Ako moji roditelji odu u zatvor, mislim da neću moći da se izborim. Osećam se odgovornom za njihove odluke i tešku poziciju u kojoj su se našli“, napisala je devojčica.
Na kraju suđenja, otac je osuđen na šest i po godina zatvora, dok je majka dobila pet godina zatvora. Ova tužna priča o zanemarivanju i zlostavljanju ukazuje na ozbiljan problem u društvu, gde se porodica, koja bi trebala biti sigurno mesto, pretvara u izvor traume i patnje. Očekuje se da će se ovaj slučaj dodatno pratiti, kako bi se osigurala budućnost devojčice i sprečilo ponavljanje ovakvih tragedija.
