Ambasador Ruske federacije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je večeras da bi Rezolucija o Srebrenici mogla da otvori „Pandorinu kutiju“, ali i da je veoma važno što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio prisutan danas na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju Unmika o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Nakon sastanka s predsednikom Vučićem, ambasador je rekao da je razgovarao o brojnim temama, uključujući današnju sednicu Saveta bezbednosti UN. On je istakao da je važno što je predsednik Vučić lično učestvovao na sednici i naglasio značaj tog pitanja za Srbiju, Balkan i region.
Ambasador je također komentarisao inicijativu Nemačke i drugih zemalja da se usvoji rezolucija o Srebrenici. On je upozorio da takva rezolucija može izazvati tenzije na Balkanu i dovesti do nepredviđenih posledica. Rusija, kao i mnoge zemlje članice UN, neće podržati tu rezoluciju.
Ambasador je istakao da bi usvajanje takve rezolucije otvorilo put drugim zemljama sličnim problemima da iznesu svoje probleme. Naveo je primer Nemačke, koja je odgovorna za genocid tokom Drugog svetskog rata, tvrdeći da bi Rusija ili neka druga zemlja u budućnosti mogla usvojiti rezoluciju o nacističkim zločinima prema Sovjetskom Savezu.
Nebenzja je naglasio da i Srbija ima slične probleme i pitanja genocida u Prvom i Drugom svetskom ratu. On je smatrao da usvajanje rezolucije o Srebrenici nije korak ka pomirenju na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da odluka o rezoluciji nije doneta u skladu s ustavom BiH.
Dodik: Bošnjaci srušili pozitivan napredak BiH
U istom kontekstu, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da su Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici srušili pozitivan napredak koji je BiH ostvarila. On je oštro kritikovao odluku o usvajanju rezolucije, ističući da entiteti u sastavu federacije nisu dali saglasnost za takvu inicijativu.
Dok se raspravljalo o rezoluciji o Srebrenici na sednici Saveta bezbednosti UN, politički lideri iz regiona imali su različite stavove o toj temi. Dok su predstavnici Srbije, Rusije i Srpske kritikovali inicijativu za rezoluciju, Bošnjaci su insistirali na njenom usvajanju kako bi se osudili zločini iz 1995. godine.
Ova situacija ponovo je pokrenula pitanja o pomirenju na Balkanu, istorijskim amnezijama i političkim tenzijama u regionu. Mada su svetske sile podeljene u svom pristupu ovom pitanju, jasno je da se ozbiljne rasprave o prošlosti i pomirenju moraju voditi uz poštovanje svih strana i uzimajući u obzir kompleksnu istoriju Balkana.
Nacionalno pomirenje i suočavanje s prošlošću predstavljaju ključne korake ka izgradnji stabilne i prosperitetne budućnosti regiona. Svaka rezolucija ili inicijativa koja nije doneta u konsenzusu svih strana može dodatno produbiti podele i tenzije između različitih zajednica.
U ovom kontekstu, razgovor i dijalog među političkim liderima i društvima na Balkanu igraju ključnu ulogu u procesu pomirenja i izgradnje poverenja. Potrebno je da se svi u regionu angažuju u otvorenim i iskrenim razgovorima o prošlosti kako bi se izbegle nove tenzije i konfuzije.
Srbija, kao važan faktor na Balkanu, ima odgovornost da doprinese pomirenju i stabilnosti u regionu. Stoga je važno da politički lideri i društvene grupe u Srbiji pažljivo razmatraju svoje stavove o prošlosti i budućnosti regiona.
Ulaganje u obrazovanje, kulturu i dijalog može doneti dugoročne pozitivne promene na Balkanu, gradeći mostove među zajednicama i podstičući međusobno razumevanje. Samo uz poštovanje različitih perspektiva i otvorenost za dijalog možemo izgraditi održivu budućnost Balkana.
U zaključku, važno je da politički lideri na Balkanu prepoznaju važnost pomirenja, dijaloga i zajedničkog izgradnje bolje budućnosti za sve građane regiona. Samo uz saradnju i poštovanje različitosti možemo prevazići prošle tragedije i konflikte i stvoriti mirnu i prosperitetnu budućnost za sve.
