Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je danas da je rezolucija o Srebrenici nelegalna inicijativa i pozvao sve Srbe da ignorišu tu temu. Dodik je istakao da je to samo muslimanski hir u Bosni i Hercegovini te da nije bilo odluka ni jednog organa u BiH. Upozorio je da će takvo delovanje dovesti do bržeg raspada BiH nego što to iko može da zamisli.
Dodik je ovo izjavio na konferenciji za novinare u Banjaluci nakon sastanka predstavnika stranaka okupljenih oko Srpske demokratske stranke (SNSD). On je naglasio da je to unilateralni krivični čin i da je njihov stav jasan – ignorisanje teme rezolucije o Srebrenici.
Rezolucija o Srebrenici je jedan od najosetljivijih političkih pitanja u Bosni i Hercegovini. Prijedlog rezolucije je upućen u Parlament BiH s ciljem da se osudi genocid u Srebrenici 1995. godine, kada je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka. Međutim, Milorad Dodik tvrdi da je inicijativa za donošenje rezolucije nelegalna i da će samo doprineti bržem raspada BiH.
Dodik je u više navrata istakao svoj stav prema rezoluciji o Srebrenici, koji je u suprotnosti sa mišljenjem većine u BiH. On ne priznaje genocid u Srebrenici i tvrdi da se taj događaj ne može posmatrati izolovano, već da treba uzeti u obzir kontekst rata u BiH.
Reakcije na Dodikove izjave su bile podeljene. Dok jedni podržavaju njegov stav i slažu se da je inicijativa za rezoluciju nelegalna, drugi osuđuju njegovu retoriku i tvrde da se time podriva mir i stabilnost u BiH. Ovo pitanje još jednom pokazuje duboke podele i tenzije u bosanskohercegovačkom društvu.
Istorijski gledano, Srebrenica je mesto gde se dogodio jedan od najtežih zločina u ratu u BiH. U julu 1995. godine, vojska Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića je zauzela „zamrznutu enklavu“ Srebrenice koja je bila pod zaštitom UN-a. Usledili su masovni zločini nad Bošnjacima, uključujući ubistva, silovanja i progonstva. Procenjuje se da je u tom periodu ubijeno oko 8.000 Bošnjaka, a mnogi se i danas smatraju nestalim.
Rezolucija o Srebrenici je pokušaj da se osudi ovaj zločin i da se prizna genocid. Međutim, političke podele i nacionalne tenzije u BiH čine ovaj proces veoma teškim. Srpski političari poput Dodika odbacuju optužbe za genocid i smatraju da je to deo „anti-srpske kampanje“ koja se vodi u BiH.
Ova tema izaziva velike emotivne reakcije kod svih naroda u BiH. Bošnjaci traže pravdu za svoje žrtve i osudu zločina, dok Srbi tvrde da se ne sme zaboraviti ni stradanje njihovih sunarodnika tokom rata. Konfliktni stavovi oko ovog pitanja često vode do političkih i društvenih tenzija u BiH.
Rezolucija o Srebrenici je samo jedan od brojnih političkih problema sa kojima se suočava Bosna i Hercegovina. Ova zemlja je duboko podeljena po nacionalnim i političkim linijama, a rešavanje ovih problema zahteva veliku političku mudrost i sposobnost dijaloga. Međutim, sve češće se čini da su političari u BiH više zainteresovani za održavanje svoje političke moći nego za rešavanje stvarnih problema građana.
U krajnjem, pitanje Srebrenice ostaje otvoreno i kontroverzno pitanje koje duboko deli bosanskohercegovačko društvo. Da li će biti moguće postići konsenzus i pravdu za žrtve ovog strašnog zločina, ostaje da se vidi. U međuvremenu, političari kao što je Milorad Dodik nastavljaju da podrivaju proces suočavanja sa prošlošću, čime se produbljuju podele i tenzije u BiH.
