Režim u Prištini trenutno proživljava teške trenutke, s obzirom na to da je Aljbin Kurti, lider stranke Samoopredeljenje i premijer Kosova, suočen sa kritikom novog predsednika SAD Donalda Trampa. Njegova politika u prethodnim godinama, koja je uključivala blisku saradnju sa Džozefom Bajdenom i nekadašnjim predsednikom Barakom Obamom, sada se pokazuje kao problematična. U ovoj situaciji, Kurti i njegovi saradnici suočavaju se sa sumnjama i kritikama, koje se čine sve jačima usled promene vlasti u Americi.
Uprkos tome što su prošle četiri godine hvalili Bajdena, sada se postavlja pitanje zašto se njihovi kritički tonovi javljaju tek nakon što je novo rukovodstvo preuzelo vlast. Gljauk Konjufca, potpredsednik Samoopredeljenja, osvrnuo se na Bajdenovu i Obaminu administraciju, tvrdeći da su njihovim postupcima nanete štete Kosovu. Konjufca je izrazio zabrinutost zbog negativnog stava koji su Srbija i druge strane imale prema Kosovu u poslednjim godinama, ističući da su takvi problemi bili neizbežni zbog neprijateljske politike prema prištinskim vlastima.
Ričard Grenel, koji je bio specijalni izaslanik Trampa za dijalog između Beograda i Prištine, odgovorio je na te kritike pitanjem zašto se Kurtijevi saradnici nisu žalili ranije, kada su aktivno učestvovali u politikama koje su podržavale Bajdena i Obamu. Njegove izjave naglašavaju nedoslednost kurtskih pristupa i poteza, što stvarno dovodi u pitanje njihovu iskrenost i motive.
Darko Obradović, analitičar iz Centra za stratešku analizu, smatra da je Trampova administracija spremna da reaguje na sadašnju situaciju. Kako tvrdi, Kurti je donosio odluke koje su pogoršale odnose s Srbijom dok je u isto vreme sabotirao napore za normalizaciju. Obradović ističe da bi predstavljajuće snage, sa američkom podrškom, mogle da iskoriste informacije koje postoje o kriminalnim aktivnostima kurtijevog režima, što bi moglo promeniti trenutnu dinamiku vlasti na Kosovu.
Grenel, koji je tokom svog mandata često kritikovao ponašanje Kurtija, naveo je da su njegovi postupci više fokuserani na podsticanje tenzija nego traženje rešenja. Tokom 2020. godine, kada je Kurti odbio zahtev SAD za ukidanje taksi na srpsku robu, Grenel je smenio njegovu vladu, što jasno pokazuje nezadovoljstvo američke administracije njegovom politikom.
Analitičari takođe ističu da bi Kurtijevi raniji komentari o zapadnim liderima mogli imati značajne posledice po njegovu poziciju. Njegova povremena retorika o zapadnim saveznicima kao o „režimima iz prošlosti“ može dodatno pogoršati situaciju, a naročito u svetlu činjenice da su oslanjanje na zapadne partnere i međunarodnu podršku ključni za budućnost Kosova.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da se kako se menja politička scena u SAD, tako se pojavljuju i nove prepreke za Kurtija. Njegove kritike na račun Bajdenove administracije mogla bi da rezultiraju ozbiljnim posljedicama, kako na unutrašnjem planu, tako i na međunarodnoj sceni. Mnogi analitičari veruju da će promene u metodama vođenja politike Trampove administracije dovesti do potpunog preispitivanja odnosa između Kosova i SAD, što bi moglo biti fatalno za budućnost Kurtijeve vlasti.
U zaključku, trenutna situacija na Kosovu predstavlja izazov kako za unutrašnju politiku, tako i za spoljnu diplomaciju. Aljbin Kurti se suočava sa sve većim pritiscima, a njegovo političko opstanak zavisi od sposobnosti da se prilagodi novim okolnostima i da izbegne dalja sukobljavanja sa ključnim međunarodnim akterima.
