Brisel – Rezervi gasa u evropskim podzemnim gasnim skladištima (PGS) pala je ispod 40 procenata prvi put u poslednje tri godine, prema izveštaju organizacije „Gas Infrastructure Europe“ (GIE). Ova informacija dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa ozbiljnim izazovima u snabdevanju energijom, posebno usled globalnih geopolitičkih tenzija i klimatskih promena.
U protekloj grejnoj sezoni, koja je počela 29. oktobra 2024. godine, stope povlačenja gasa iz evropskih skladišta dostigle su oko 61,5 milijardi kubnih metara. Tokom ovog meseca, potrošnja gasa iz PGS-a u zemljama Evropske unije iznosila je 452 miliona kubnih metara do 25. februara. Ovaj pad rezervi gasa izaziva zabrinutost među analitičarima i donosiocima odluka, jer može dovesti do problema sa snabdevanjem energijom narednih meseci.
GIE naglašava da je trenutni nivo zaliha ispod 40 procenata značajan signal za sve zemlje EU u pogledu potrebnih preventivnih mera i dugoročne strategije diversifikacije izvora energije. Evropska energetika se sve više oslanja na obnovljive izvore, ali neka pitanja o stabilnosti snabdevanja gasom ostaju otvorena, posebno u zimskim mesecima kada potražnja raste.
Ovaj pad rezervi gasnih skladišta dolazi usred stalnog povlačenja gasa za domaćinstva i industriju, što ukazuje na to da bi naredni period mogao biti izuzetno izazovan. Uzimajući u obzir da su zalihe gasa često korišćene kao tampon u slučaju krize snabdevanja, njihovo smanjenje može dodatno uticati na cene energenata i eventualno izazvati veće inflacione pritiske.
U poslednje vreme, nekoliko zemalja članica EU preduzelo je korake ka poboljšanju sopstvenih kapaciteta za skladištenje gasa i diversifikaciji izvora snabdevanja. Uz to, EU se suočava sa izazovima vezanim za energetske politike, koje se više oslanjaju na održive i ekološke alternativne izvore. Međutim, prelazak na obnovljive izvore zahteva vreme i ulaganja, a trenutne zalihe pokazatelj su hitne potrebe za strategijama kratkoročne energetske sigurnosti.
Na globalnom nivou, neuspeh u postizanju viših nivoa skladištenja gasa može značiti veće oslanjanje na uvoz iz trećih zemalja, što naravno donosi svoje rizike – bilo zbog političkih tenzija ili promena na tržištu. Činjenica da su evropska zemlja i dalje podložne vanrednim situacijama potvrdila je i nedavna dešavanja na svetskom tržištu, gde su cene gasa bile pod pritiskom rasta potražnje i ukrajinske krize.
S obzirom na ovo, analitičari ukazuju na potrebu za hitnom akcijom evropskih lidera kako bi se obezbedile minimalne zalihe gasa neophodne za suočavanje sa zimom. Realizacija planova za obnovljive izvore energije i energiju iz drugih zemalja može biti od suštinskog značaja za smanjenje zavisnosti Evrope od fosilnih goriva i povećanje energetske otpornosti.
U narednim mesecima, mreža energetskih kompanija i vlada Evropske unije moraće da sarađuje kako bi se osigurale potrebne zatvaranja i podrška kako bi se zadovoljile potražnje, dok se istovremeno teži napretku u ekološkim inicijativama. Ono što ostaje ključno jeste koordinacija među zemljama članicama, jer jedinstven pristup može pomoći u smanjenju rizika od budućih kriza snabdevanja.
U ovim teškim vremenima, transparentnost i zajedničke strategije zasigurno će biti ključ za obezbeđivanje stabilnosti energetskog tržišta u Evropi. Sa ovakvim izazovima na horizontu, investicije u infrastrukturu, kao i otvoreni dijalog o energiji, postaju prioriteti za sve vlade i kompanije koje se bave energiijom u ovom regionu.
