Nedavna istraživanja ukazuju na mogućnost da tamna energija, fenomen odgovoran za ubrzano širenje univerzuma, postaje slabija tokom vremena. Ove informacije proizašle su iz zapažanja koja je sproveo spektroskopski instrument tamne energije (DESI) koji se nalazi na Nacionalnoj opservatoriji „Kit Pik“ u Arizoni. Prema izveštaju portala Science Alert, ukoliko se potvrdi da tamna energija slabi, to bi moglo značiti značajne promene u našem razumevanju univerzuma.
Aelexi Leut-Harnet, portparolka DESI projekta koji okuplja istraživače iz 70 institucija širom sveta, naglasila je koliko su uzbudljiva ova otkrića. „Možda smo na pragu velikog otkrića o tamnoj energiji i fundamentalnoj prirodi našeg univerzuma“, istakla je. Tamna energija je do sada smatrana stalnom i nepromenljivom, kao što je i opisano u standardnom kosmološkom modelu koji je prvobitno uveo Albert Ajnštajn.
DESI koristi tanka optička vlakna koja omogućavaju posmatranje do 5.000 galaksija ili kvazara istovremeno, čime naučnici mogu da izračunaju starost i udaljenost ovih objekata. Ova metoda omogućava istraživačima da prate istoriju univerzuma i istražuju obrasce koji su rezultat njegovog širenja.
Već više od jednog veka, astronomi znaju da se univerzum širi, a 1990-ih godina otkriveno je da ovo širenje postaje sve brže. Tamna energija se smatra faktorem koji to ubrzanje pokreće, dok je tamna materija, koja čini oko 25 posto univerzuma, još uvek nepoznata i misteriozna. Preostalih 5 posto čini obična materija koju poznajemo.
Međutim, novi podaci ukazuju na to da bi uticaj tamne energije mogao da opada tokom vremena. Arno de Matija, fizičar i član DESI tima, ukazuje na izazove sa trenutnim kosmološkim modelom. „Standardni model je dobar, ali postoje određene tenzije između raznih posmatranja“, rekao je de Matija. U svojim istraživanjima, DESI tim je po prvi put identifikovao obrasce koji sugerišu da je širenje univerzuma moglo da bude brže pre otprilike sedam milijardi godina.
Posmatranja svemira su kompleksna i uključuju različite metode, poput posmatranja dugotrajnog zračenja nakon Velikog praska, supernova i efekta gravitacije na svetlost galaksija. Međutim, istraživanja nam pružaju sve više informacija koje bi uskoro mogle doneti nova saznanja o dinamičnom univerzumu.
U narednim godinama očekuje se da će nova otkrića i dodatni podaci koje donose DESI, kao i evropski svemirski teleskop „Euklid“ i NASA-in teleskop „Nensi Grejs Roman“, pomoći u razjašnjavanju ove misteriozne teme. „Ova nova generacija istraživanja će u narednim godinama doneti jasniju sliku“, rekao je Džošua Friman, teorijski astrofizičar sa Univerziteta u Čikagu.
U međuvremenu, istraživači se osećaju da su na važnom prekretnici, koja bi mogla dovesti do značajnih promena u kosmološkom modelu. Etjen Burten, francuski fizičar, smatra da bi potvrđivanje teorije o evoluirajućoj tamnoj energiji moglo biti revolucionarno otkriće, dovoljno vredno Nobelove nagrade za fiziku.
Desi istraživanje, koje uključuje trogodišnje posmatranje 15 miliona galaksija i kvazara, predstavljeno je na konferenciji Američkog fizičkog društva. Rezultati su ohrabrujući i otvaraju nova pitanja o prirodi univerzuma i naših osnovnih pretpostavki o njegovoj strukturi i evoluciji. Kako se razvoj tehnologije nastavlja, nadaju se da će bliska budućnost doneti još uzbudljivijih uvida u ono što čini naš univerzum – a tamna energija će, čini se, igrati ključnu ulogu u tim otkrićima.
