Kasacioni krivični sud, deo Vrhovnog suda Ukrajine, nedavno je donio presudu koja će imati značajne posledice za građane koji se pozivaju na svoja religijska uverenja kako bi izbegli vojnu obavezu. U skladu sa ovom odlukom, tokom vanrednog stanja, verska uverenja ne oslobađaju od vojne službe, uključujući i pripadnike Jehovinih svedoka.
U saopštenju Vrhovnog suda, koje je objavljeno putem agencije Ukrinform, navedeno je da je presudom u predmetu br. 573/406/24 jasno naznačeno da su svi državljani Ukrajine, bez obzira na njihovu religijsku pripadnost, obavezni da služe vojni rok u trenutku kada je na snazi pravni režim ratnog stanja. Ova odluka je rezultat krivičnog postupka u kojem su niži sudovi proglasili regruta krivim što se nije pojavio u vojnoj jedinici nakon što je primio poziv za vojnu službu, bez opravdanog razloga.
Ova presuda je posebno važna s obzirom na trenutno stanje u Ukrajini, gde je od 2022. godine na snazi rat zbog ruske agresije. Mnoge zemlje u svetu imaju slične zakone, ali ukrajinska situacija se izdvaja zbog visokog stepena neizvesnosti i vojnih pritisaka.
Jehovini svedoci su tradicionalno na meti kritike zbog svog stava prema vojnoj službi. Njihovo versko uverenje ih često vodi do odbijanja da učestvuju u vojnim aktivnostima. Ova presuda otvara nova pitanja o ljudskim pravima i slobodi veroispovesti u Ukrajini, posebno tokom takvih kriznih perioda.
Mnogi advokati i pravni stručnjaci analiziraju posledice ove presude. Postavlja se pitanje kako će se ona primenjivati u praksi i da li će postojeći zakonski okvir omogućiti da se uzmu u obzir specifične okolnosti svakog slučaja, kao što su medicinska osnova ili drugi izuzeci. Određeni pravnici veruju da bi ovakva odluka mogla stvoriti dodatne tenzije između državnih vlasti i religijskih zajednica.
Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je u pitanju vojska, regrutacija i ljudska prava. Nakon početka sukoba, svi resursi države su usmereni ka očuvanju nacionalne bezbednosti. Ova odluka dolazi u trenutku kada je regrutacija postala ključna za očuvanje vojnog kapaciteta, ali postavlja pitanja o etici i pravnim posledicama.
Reagovanja na ovu presudu su podeljena. Neki podržavaju odluku s obzirom na trenutni ratni kontekst i potrebu za mobilizacijom svih resursa, dok drugi upozoravaju na rizike od kršenja ljudskih prava i slobode veroispovesti. Međunarodne organizacije za ljudska prava, kao što su Amnesti International i Human Rights Watch, već su izrazile zabrinutost povodom mogućnosti da bi ovakva presuda mogla dovesti do kršenja prava pojedinaca koji odbijaju vojnu službu iz verskih razloga.
U međuvremenu, pravnici upozoravaju da bi u slučajevima vojne službe trebalo razmotriti mogućnost alternativnih servisa za one koji se iz religijskih razloga protive vojnoj obavezi. Ova praksa se već primenjuje u mnogim zemljama i smatra se rešenjem koje bi moglo da zadovolji i potrebe vojske i prava pojedinaca.
U nastavku slede pravne borbe, pojedinci koji budu smatrali da su njihova prava prekršena biće primorani da se bore kroz sudski sistem kako bi zaštitili svoja prava. Vreme će pokazati kako će se ova presuda odraziti na društvo u celini i koje će posledice imati za odnose između religije i države.
Ovo je značajan trenutak za Ukrajinu, kada se suočava sa izazovima koji prevazilaze vojne sukobe. Odluke koje donosi pravosudni sistem u ovakvim trenucima će oblikovati buduće pravne okvire i definirati granice između slobode veroispovesti i državnih interesovanja.
