U 2024. godini, svetski požari, uzrokovani klimatskim promenama, rezultirali su rekordnim gubicima šuma, prema izveštaju organizacije „World Resources Institute“ (WRI) i Univerziteta Merilend. U tropskim šumama izgubljeno je čak 6,7 miliona hektara, što predstavlja porast od 80 odsto u poređenju sa prošlom godinom, a površina koja je uništena približno je veličini Paname.
Jedan od glavnih uzroka ovih katastrofalnih gubitaka je Brazil, koji se suočava sa najgorom sušom ikada zabeleženom u Amazoniji. Ova suša značajno otežava kontrolu požara, posebno pred klimatski samit zakazan za novembar. Stručnjaci naglašavaju da su prvi put u istoriji požari postali vodeći uzrok gubitka tropskih šuma, što predstavlja prekretnicu za ekosistem koji prirodno ne bi trebao da gori. Latinska Amerika je posebno pogođena, a Amazonija je zabeležila najveći gubitak primarnih šuma od 2016. godine.
U ovoj situaciji, Brazil je izgubio 2,8 miliona hektara šuma, više nego bilo koja druga zemlja. Ovaj nagli pad zaliha drveća je prekinuo napredak koji je ostvarila prethodna administracija, kada je predsednik Luiz Inacio Lula da Silva obećao zaštitu amazonske prašume. Andre Lima iz brazilskog Ministarstva za životnu sredinu istakao je: „Ovo je bilo bez presedana, što znači da moramo da prilagodimo sve naše politike novoj stvarnosti.“ Ove reči ukazuju na to da su požari sada prioritet za vladu.
Pored Brazila, Bolivija je zabeležila porast gubitka šuma od čak 200 odsto, prešišajući Demokratsku Republiku Kongo po obimu gubitka tropskih šuma, uprkos tome što ima manje od polovine šumskih površina ove afričke zemlje. Uzrocima ovog gubitka doprinose suša, požari i širenje poljoprivrede, često podstaknuti vladinim merama. Ovi trendovi nisu ograničeni samo na Brazil i Boliviju; slične pojave zabeležene su i u Meksiku, Peruu, Nikaragvi i Gvatemali, dok su oružani sukobi u Kolumbiji i Kongu dodatno pogoršali situaciju, jer su oružane grupe koristile prirodne resurse.
Van tropskih područja, Kanada i Rusija su takođe doživele rekordan gubitak drveća, sa po 5,2 miliona hektara uništenog drveća u svakoj zemlji, zbog požara koji su izmakli kontroli. Rod Tejlor iz WRI upozorio je da, iako će se lideri okupiti u brazilskom gradu Belemu radi klimatskog samita, nedostaju efikasni mehanizmi za finansiranje očuvanja šuma.
„Trenutno je isplativije seći šume nego ih sačuvati,“ naglasio je Tejlor, ukazujući na hitnost situacije. U svetlu ovih podataka, postavlja se pitanje kako će se globalna zajednica suočiti s ovim izazovima i koje mere će biti preduzete na predstojećem klimatskom samitu u Brazilu.
Gubitak tropskih šuma ne utiče samo na biodiverzitet, već ima i značajan uticaj na klimu, jer šume igraju ključnu ulogu u apsorpciji ugljen-dioksida. S obzirom na to da globalne temperature rastu, situacija postaje sve kritičnija. Prema podacima WRI, ključno je hitno delovati kako bi se smanjili uzroci ovih požara i osigurala održivost preostalih šumskih resursa.
U svetlu ovih činjenica, jasno je da svet mora da preispita svoje prioritete i strategije u ovim teškim vremenima. S obzirom na rekordne gubitke šuma, ključno je usmeriti resurse na očuvanje ekosistema i prevenciju budućih požara. Bez hitnih i efikasnih mera, budućnost šuma i ekosistema bi mogla biti ozbiljno ugrožena.
