Nakon višednevnih protesta koji su potresli Srbiju, predsednik Aleksandar Vučić je konačno odlučio da se obrati narodu. Međutim, umesto da se fokusira na problem policijske brutalnosti, njegovo obraćanje je obuhvatilo druge teme. U 52 minuta dugačkom govoru, koje su obeležila pretnje i insinuacije, Vučić je pominjao ulogu svetskih lidera kao što su Vladimir Putin i Donald Tramp, ali nije ponudio konkretna rešenja za trenutnu situaciju.
Svima je bilo jasno da su protesti uzrokovani dubokim nezadovoljstvom građana, a Vučićevo prebacivanje pažnje na globalne političke figure nije moglo da umanji osećaj frustracije među okupljenima. Njegove reči o mogućem nasilju i planovima da se država povuče na nekoliko dana pre nego što krene u odlučnu akciju protiv demonstranata su izazvale dodatnu zabrinutost i negodovanje. Ovakav pristup nije naišao na razumevanje, posebno među onima koji smatraju da je suština problema upravo u policijskoj brutalnosti koja se desila tokom protestnih okupljanja.
Srđan Milivojević, političar iz Demokratske stranke, otvoreno je kritizovao Vučića. On je naglasio da zastrašivanje naroda nije rešenje i apelovao na predsednika da prestane upravljati strahom. Njegova izjava je odjeknula među građanima koji su se osećali ugroženo i obeshrabreno. Milivojević je još dodao da je dijalog jedini način da se prevaziđu nesuglasice i problemi koji su se nagomilali.
Konferencija za novinare, koja je pratila Vučićevo obraćanje, zapravo je bila limitirana prorežimskim medijima, čime je dodatno ukazano na nepristupačnost javne diskusije. Zabrinjavajuće je to što su ozbiljna pitanja o policijskoj brutalnosti često previđena, dok su se novinari koji su postavljali kritička pitanja suočavali sa rigoroznim ograničenjima. Ovakva atmosfera nije pogodna za demokratsku raspravu, jer građani zaslužuju da čuju odgovore na pitanja koja ih pogađaju.
Istovremeno, situacija na terenu ostaje napeta. Protesti su okupljali sve više ljudi, a njihovo nezadovoljstvo i dalje se oseća. Policijska brutalnost postaje centralna tema, kakva god bila Vučićeva politika. Građani zahtevaju odgovornost i transparentnost, a strategije zastrašivanja samo pogoršavaju situaciju. Kroz saradnju i dijalog, zajednica može da izgradi mostove, umesto zidova koji nas razdvajaju.
U svetlu svih događaja, jasno je da Srbija prolazi kroz težak period. Potrebni su promišljeni koraci kako bi se osigurala sigurnost i dostojanstvo svih građana. Vučićevo vođenje mora se zasnivati na poštovanju ljudskih prava i nesmetanom pristupu pravdi. Umesto da se građani suočavaju s pretnjama, važno je raditi na izgradnji društva u kojem će se poštovati svi, a nesuglasice rešavati dijalogom, a ne silom. Ova situacija može biti prekretnica za Srbiju, ako se iz nje izvuče pouka i uči na greškama iz prošlosti.
