Tokom parasejlinga u Budvi 28. maja, tragično je stradala 19-godišnja Novosađanka, koja je preminula od posledica teških povreda. Obdukcija je pokazala da su neposredni uzroci smrti bili utapanje i gušenje, uz trauma pluća i unutrašnje krvarenje. Hitna pomoć iz Budve stigla je na mesto nesreće oko 11 časova, gde su lekari mogli samo da konstatuju smrt, a telo je potom prebačeno u Centar za sudsku medicinu u Podgorici.
Svedoci su opisali kako je devojka pala u more sa visine od 150 metara, nakon čega nije davala znakove života. Pravni zastupnik porodice, advokat Mirko Bogićević, izneo je da na snimku sa kamere koja je bila postavljena na padobran, osim detalja koji su prethodili nesreći, može se čuti dogovor skipera o načinu na koji će lažno obavestiti porodicu da je devojka prevezena u bolnicu.
Stručnjaci psihijatrije i sudske medicine analizirali su snimak nesreće i napisali su da nema naznaka da je devojka nameravala da izvrši samoubistvo. Doktorka Mirjana Tomović, specijalista neuropsihijatrije, naglasila je da je u ovom slučaju očigledan visoki stepen straha koji je prouzrokovao panični napad, dovodeći do tragičnog ishoda. Prema njenim rečima, devojka je molila za pomoć, ali niko nije čuo njene vapaje, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Sa stručnog aspekta, sudski veštak Ljubiša Božić napominje da je evidentno da devojka u trenutku skidanja sigurnosnog prsluka nije bila potpuno svesna svojih postupaka. Njegova procena je da je strah koji je doživela izazvao njeno nesvesno ponašanje, a ne nameru da izvrši samoubistvo. U trenucima kada se naglo ukazala opasnost, reakcije su bile iracionalne.
Doktorka Tomović je objasnila kako napadi panike utiču na sposobnost rasuđivanja. U trenutku kada se devojka osećala nesigurno, odvlačenje od kanapa i skidanje zaštitnog prsluka mogli su se činiti kao postupci koji bi je spasili, iako su zapravo doveli do stravičnog ishoda.
Psihologinja Tatjana Subotić ukazuje na to da su napadi panike često rezultat intenzivnog straha i da njihova jačina varira, što može dodatno otežati reakciju osobe u trenutku krize. U takvim situacijama, ljudi često misle da doživljavaju katastrofu, koja dodatno pogoršava njihovo stanje.
Ova tragična smrt izazvala je veliku pažnju javnosti. Stručnjaci se slažu da je važno razgovarati o efektima paničnih napada i anksioznosti, te obezbediti adekvatnu podršku za sve koji se suočavaju sa sličnim problemima. Prema njihovim rečima, uspješna intervencija i pružanje pravovremene pomoći može biti ključno u sprečavanju sličnih tragedija u budućnosti.
Tragedija koja je zadesila Novosađanku ostavila je dubok otisak na njenoj porodici i prijateljima, kao i na široj javnosti. Napoliše se da je svaka nesreća prilika za učenje i podsticanje razgovora o mentalnom zdravlju, posebno u situacijama kada se suočavamo sa stresa i opasnostima koje mogu da izazovu iracionalne reakcije. To nas podseća koliko je važno pravovremeno reagovati u kriznim situacijama i pružiti potrebnu podršku onima u nevolji.
Na kraju, pozivamo sve da obrate pažnju na svoje mentalno zdravlje, ali i na potrebe drugih, jer je život dragocen i svako od nas može biti deo rešenja u prevenciji tragedija sličnih ovoj. U slučaju neophodne pomoći, važno je potražiti stručnu pomoć i podršku.
