U poslednjih 11 dana, Srbija je zabeležila čak šest zemljotresa, sa poslednjim potresom koji je registrovan danas u Vranju. Ovi potresi su bili blagi i uglavnom se ni ne osećaju, a seizmološkinja Ana Mladenović napominje da nisu izazvali veću štetu. Ipak, stručnjaci predviđaju mogućnost većeg zemljotresa, magnitude 5 po Rihteru, u narednih 10 godina.
Zemljotresi su se događali na različitim lokacijama, a spisak svih potresa u Srbiji od početka maja obuhvata:
– 1. maj: Goč – 1.9 stepeni Rihterove skale
– 3. maj: Jošanička banja – 1.9 stepeni
– 5. maj: Vranje – 1.6 stepeni
– 6. maj: Kruševac – 1.6 stepeni
– 9. maj: Kosovska Mitrovica – 3.2, a zatim 3.3 stepena
– 11. maj: Vranje – 2.3 stepena
Ana Mladenović dodatno pojašnjava da se, prema geološkim i seizmološkim istraživanjima, središnji deo Srbije smatra najkritičnijim za pojavu zemljotresa. Ova oblast može da generiše zemljotres magnitude oko 5 svake 10 do 15 godina, poput onih koji su se dogodili u Kraljevu 2010. godine ili u Mionici 1998/99.
Iako potresi često ne uzrokuju ozbiljnu štetu, mogu izazvati manja oštećenja, kao što su padanje predmeta sa polica ili oštećenja na zidovima. „Eventualno se mogu popadati stvari sa polica ili se oštetiti malter na kući, ali ne očekuje se rušenje objekata“, naglašava Mladenović.
Među područjima u Srbiji koja su najpodložnija zemljotresima nalaze se Kopaonik, dolina zapadne Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, i okolne oblasti. Srpski prostor ne može da doživi jače potrese od 6 stepeni po Rihteru jer se nalazi daleko od zone gde se generiše značajan tektonski napon.
U vezi sa mogućnošću jačeg zemljotresa u Beogradu, Mladenović ističe da glavni grad nije posebno trusna zona. Najbliža seizmička područja, kao što su Mionica, Lazarevac, i Valjevo, su udaljena stotinama kilometara od Beograda. To sugeriše da, iako se može očekivati zemljotres sličan onom koji je nedavno pogodio Rumuniju, verovatnoća jačeg potresa u Beogradu ostaje manja.
S obzirom na učestalost manjih zemljotresa, građani Srbije su podstaknuti na svest o potencijalnim rizicima i neophodnosti pripreme za eventualne jače potrese. Mladenović preporučuje da se radne i stambene zgrade konstruišu imajući u vidu seizmološke aspekte, kako bi se smanjila mogućnost nastanka štete. Takođe, važno je ažurirati planove evakuacije i informisati javnost o svim potrebnim merama zaštite.
U svetlu ove situacije, stručnjaci savetuju da ljudi ostanu mirni i ne preuveličavaju rizik, ali istovremeno naglašavaju važnost pripravnosti i praćenja profesionalnih saveta na ovu temu. Mladenović naglašava da je prevencija ključna, i da su edukacija i stalno obaveštavanje građana o zemljotresima i njihovim mogućim posledicama od suštinskog značaja.
Ovaj niz zemljotresa u Srbiji postavlja pitanje o daljem razvoju situacije i mogućim posledicama u budućnosti. Očekivanja da veći zemljotres može da se dogodi u idućem periodu dodatno naglašavaju potrebu za svesnošću i akcijom u cilju minimiziranja šteta i zaštite života.
