Francuska i Nemačka trenutno se razmimiolaze oko važnog pitanja finansiranja iz novog evropskog fonda za naoružanje vrednog 150 milijardi evra. Ova dinamika se dešava u okviru šire debate o evropskoj odbrambenoj politici i načinima na koje EU može povećati svoje vojno ulaganje u svetlu globalnih pretnji.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nedavno je izložila ambiciozan plan za naoružavanje EU, koji obuhvata ukupnu sumu od 800 milijardi evra. Od tog iznosa, 650 milijardi bi bilo pokriveno kroz dodatna ulaganja članica EU, dok bi preostalih 150 milijardi bilo dostupno kroz novi kreditni fond EU. Ovaj predlog je naišao na podršku većine evropskih lidera, ali su se i dalje pojavili nesuglasice između dve ključne države EU – Francuske i Nemačke.
Na nedavnom vanrednom samitu, 26 lidera evropskih zemalja podržalo je plan, ali se Mađarska protivi bez stavljanja veta. Ova sredstva se predviđaju za ulaganje u evropsku odbranu i pomoć Ukrajini, posebno u trenutku kada Sjedinjene Američke Države smanjuju budžetsku podršku.
Jedan od glavnih problema koji se pojavljuje je da li se iz ovog fonda mogu kupovati oružje i oprema koja nije proizvedena u EU. Francuska, koja se već duže vreme zalaže za princip „kupujmo evropsko“, smatra da bi sredstva trebala biti usmerena samo prema evropskim proizvođačima. Nasuprot tome, Berlin se protivi tom stavu i argumentuje da bi trebalo otvoriti mogućnost nabavke i od proizvođača iz zemalja koje nisu članice EU, za koje se smatra da dele slične ideje u oblasti odbrane.
U tom smislu, novine „Fajnenšl tajms“ navode da su se evropske zemlje, usled pretnje koju je predstavljala protekcionistička politika bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, angažovale da značajno povećaju izdatke za odbranu. Time su se stvorili okviri za novi plan, koji je prošle nedelje uglavnom usvojen, ali su detalji o njegovoj implementaciji još uvek u razradi.
Tokom samita, nemački kancelar Olaf Šolc predložio je da ovaj fond treba biti otvoren i za zemlje poput Velike Britanije, Norveške, Švajcarske i Turske. Ova ideja nije naišla na blagoslov francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji insistira na jačanju kapaciteta evropskih odbrambenih industrija i autonomnosti EU. Makron je naglasio da „sredstva ne treba ponovo trošiti na oružje koje nije evropsko“ i pozvao na preispitivanje postojećih narudžbina sa ciljem da se prioritet daju evropskim firmama u ključnim oblastima, kao što su protivvazdušna odbrana i obaveštajne aktivnosti.
Postoji zabrinutost među diplomatama u Briselu da bi ovaj novi fond od 150 milijardi mogao doživeti sličnu sudbinu kao prethodni evropski industrijski program za odbranu, koji je bio znatno manji i naišao na prepreke u implementaciji. Francuska posebno insistira na strogim pravilima koja se tiču domaće proizvodnje oružja, tražeći da sva sredstva idu isključivo domaćim proizvođačima.
U međuvremenu, visoki funkcioneri Evropske komisije rade na razradi detalja ovog plana, nastojeći da usklade stavove između Pariza i Berlinskih vlasti. Ursula fon der Lajen je naglasila potrebu za objedinjavanjem napora u pogledu zajedničke nabavke oružja, kako bi se održala podrška Ukrajini i povećali kapaciteti evropske odbrane. Iako bi dogovor mogao biti postignut samo sa većinom članica, saglasnost Francuske se smatra ključnom za njegovu realizaciju.
U svetlu ovih nesuglasica, jasna je potreba za daljim dijalogom i usaglašavanjem stavova kako bi se omogućilo efikasno korišćenje sredstava iz ovog fonda, čime bi se ojačali odbrambeni kapaciteti EU u vremenu sve većih globalnih izazova.
