Zagor, poznati komandant u vojnim krugovima, 3. maja dobija nalog da sa jedinicama 63. brigade napadne položaj Rasa Košare. U akciju kreće 5. maja u večernjim časovima, sa svojom grupom od 60 boraca, uključujući sanitet i logistiku. U toku noći, pod kišom i niskim temperaturama, borci ostaju u zaklonu borove šume, gde se suočavaju s izuzetno hladnim i vlažnim uslovima.
Dolaskom na visinu od 1.300 metara, obavestili su Zagora o prisustvu dva MRUD (minska eksplozivna sredstva), što je bio prvi korak ka razminiranju terena. Uz pomoć patrola, borci deaktiviraju sve mine, ukupno 17, na koti 502, pre nego što nastave dalje.
U sledećoj fazi, pripreme za napad postaju sve ozbiljnije. Prelaze livadu u streljačkom stroju, ali magla i visoka opasnost od snajperista otežavaju napredovanje. Otkrivajući neprijatelje na desnom krilu, Zagor šalje pojačanja da se izvrši obuhvat. U intenzivnoj borbi, teroristi pokušavaju da se povuku, ali su pod pritiskom srpskih snaga prinuđeni na bežanje, ostavljajući iza sebe oružje i municiju.
U međuvremenu, tokom bojenja tog područja, borci pronalaze velike količine resursa – od mitraljeza do hrane i opreme. Vrednost ove borbe naglašena je i time što je Zagor s nekoliko boraca održavao položaj izuzetno blizu neprijateljskih linija, dok su teroristi pokušavali da izgrade zaklone i bunkere.
Kako dan napreduje, 7. maja, Zagor s još 20 boraca kreće u napad na visoko utvrđenu liniju terorista. Pokreću se neprimetno, koristeći prekrivače i pokrivače, ali ubrzo bivaju otkriveni. Na terenu se odvijaju jake borbe, a borci se povlače kako bi procenili situaciju. U tom trenutku, teroristi su primorani da otvore vatru, a u uzvraćanju, nasi borci deluju strateški, pokušavajući da iskoriste svaki zaklon.
Zbog težih povreda koje su pretrpeli, Zagor odlučuje da pozove sanitetsku jedinicu. U tom haosu, dolazi ranjeni borac nadimkom Dupli, koji se smireno suočava s svojim povredama, i pruža dodatni motivacijski impakt celom timu. Njegova smirenost u trenutku krize oslikava karakter legendarnih boraca koji su se s borbom protiv terorista suočili bez straha.
U napadima, borci nastavljaju da se suočavaju s izazovima; oslanjajući se na minobacače za podršku i snajpere za precizne udare. Sa svakom prolećnom akcijom, izgledi boraca su se smanjivali, ali njihova odlučnost nije. Snajperi sa Sako trg 21 su imali zadatak da eliminišu svakog teroristu koga vide, dok su ostali borci čuvali pozicije.
Borci iz 63. brigade, kroz sve te izazove, pokazali su neverovatnu hrabrost i upornost, braneći svoje položaje čak i kada su bili pod jakim minobacačkim napadima. Štaviše, ponosanost na njihov doprinos i hrabrost je neizmerna. Generacija heroja, koja nosi teške uspomene iz rata; njihova junaštva nemerljivo su značila za Srbiju i sviđa se podizanju međusobnog osnaživanja među borcima.
Ova borba nije bila samo fizička; oni su se suočili s vlastitim strahovima, gubicima i nesigurnostima, ali su uspeli da zarade poštovanje i ponos naroda. Njihovo junaštvo, upornost i hrabrost ostaju upamćeni kao simbol otpora, ne samo u sećanju na rat, već i kao svetionik nade za buduće generacije. Legenda o Košarama simbolizuje srpski duh, hrabrost i slobodu, a njihova borba ostaje priča o besmrtnim junacima, koji su se borili za svoju zemlju do poslednjeg daha.
Njihove žrtve su postale inspiracija za mnoge, pokazujući da je hrabrost i odanost jača od straha. U temelju svake priče stoji viteštvo koje čini da njihova imena žive zauvek u kolektivnoj svesti naroda. Slava junacima!
