U jutarnjim satima 9. aprila 1999. godine, grupa graničara sa karaula Košare, na čelu sa vodnikom Sašom Radojevićem, izvršila je herojsku odbranu od napada terorista. Radojević je sa svojih 15 vojnika, među kojima je bio i desetar Slavoljub Šarac, zatekao se na samo 70 metara od granične linije, pripremajući se za napad koji je ubrzo usledio. Teroristi, procenjuje se da ih je bilo oko 300, započeli su žestoki napad uz artiljerijsku podršku, pokušavajući da se približe srpskim pozicijama.
Bitka je započela rano ujutro, kada su teroristi, koristeći se smenom vatre i strategijom za prebacivanje iz zaklona do zaklona, pokušali da stignu do naših vojnika. Naši borci su hrabro odgovorili na vatru, ubijajući najmanje 15 terorista, dok su se s leve strane, u grupi od četvorice u crnim uniformama, posledično povukli. Napad se sastojao od talasastih ofensiva koje su trajale 30 minuta, ali su naši vojnici, unatoč brojnim gubicima, ostali neporaženi.
U popodnevnim satima, čak i nakon brojnih pokušaja napada terorista, srpski vojnici su nastavili da uspešno brane svoje položaje. Pešadijski napadi su se nastavili sve do večernjih časova, a naši vojnici su bili primorani da se bore pod teškim uslovima. Teroristi su bili višestruko brojniji i bolje opremljeni, ali su naši vojnici, s prezirom prema smrti, izdržali.
Tokom istog dana, u rejonu Košara, ubačena je teroristička grupa iz Jablanice koja se sastojala od devetnaest specijalaca. Grupu je predvodio Batuši iz sela Košare, a imali su savremenu opremu. Njihov zadatak bio je da miniraju puteve ka karauli i da prouzrokuju gubitke srpskim snagama.
Međutim, major Duško Šljivančanin, komandant 53. graničnog bataljona, tražio je pojačanje i krenuo prema Batuši. Na putu je napao teroristički element, što je dovelo do ranjavanja vojnika i gubitka života među našim snagama. Šljivančanin, u trenutku napada, ranjen je i poveo je jedinice u povlačenje.
U popodnevnim satima, vojnici su se suočili sa još jednim izazovom. Trojica BOV-ova (borbenih oklopnih vozila) na putu prema Batuši naišli su na protivtenkovske mine, što je izazvalo eksplozije i dodatne gubitke u redovima naših vojnika.
I pored svih izazova, naši vojnici su se okupili u kružnoj odbrani i nastavili da se bore do kraja dana. Pojavila se dodatna jedinica vojne policije koja je pojačala naše redove. Teroristički napadi su se nastavili, ali su srpski vojnici, zahvaljujući hrabrosti i predanosti, uspjeli da ih odbiju.
Onog dana, tokom raznih napada, srpski vojnici su izdržavali na terenu koji je bio okružen neprijateljskim snagama. Njihova snaga i odlučnost da brane svoju otadžbinu bio je podsticaj svima njima, a njihovo junaštvo je pokazano kroz borbu koja se odužila tokom celog dana.
Nakon 30 sati borbe, uz kišu koja je padala, srpski vojnici su, uprkos teškim uslovima, uspeli da odole napadima. Generacija heroja koja je branila Košare svojom krvlju i životima je odbranila državnu granicu i sprečila napredovanje višestruko brojnijeg neprijatelja. I pored te radosti pobede, izgubili su kandidate koji će zauvek ostati u sećanju srpskog naroda.
Njihova hrabrost, junaštvo i žrtvovanje nastaviće da inspiriraju buduće generacije. Heroji Košara zaslužuju mesto u historiji, a njihova borba za slobodu i čast svoje zemlje nikada neće biti zaboravljena. Srbija se ponosi herojima Košara, a njihovo se ime večno pamti u srcima svih onih koji su se borili za slobodu.
