Pred kraj drugog dana napada, naši borci su se povukli s karaule koja je bila neodrživa zbog toga što su teroristi kontrolisali okolne visove. U tom trenutku, hrabri vodnik Račić, kada su teroristi počeli napad na karaulu, pokušao je da je zapali. Na kapiji je naleteo na teroristu, bio je brži i ubio ga, ali nije uspeo da zapali objekat. Oko 19 časova, teroristi su zauzeli ključne tačke kao što su vis Rasa košares i vis Maja glava, što je dovelo do njihovog ulaska u napuštenu karaulu. Ovaj ulazak su proglasili vojničkom pobedom, dok je poznati CNN izvestio o tome kao o uspehu terorista. Ipak, vojnički gledano, agresor nije postigao ništa od suštinskog značaja izuzev psihološkog efekta.
Trećeg dana agresije, na Uskrs 11. aprila, naši borci su pokrenuli napad na teroriste s ciljem da ih izbace sa strateških tačaka. Jedinica vojne policije iz 5. bataljona, predvođena kapetanima Srđanom Košaninom i Nenadom Gligorijevićem, krenula je preko Batuše ka visini 601. Tokom napredovanja, naišli su na terorističke jedinice koje su imale dobro utvrđene pozicije. Dok su se prebacivali kroz rečicu, naišli su na terorističkog oficira, kojeg su uspeli da ubiju u trenutku iznenađenja.
Ova situacija izazvala je paniku među teroristima, koji odmah otvaraju snažnu vatru. U toj žestokoj borbi, nekoliko boraca je poginulo, uključujući vodnika Komaricu, koji je stradao pod vihorom metaka, a pripadnici naše jedinice su se povukli sa teško zaraćenih pozicija. Stanje je dodatno otežala artiljerijska vatra s albanske strane koja je usledila, čime su teroristi stekli prednost.
Na drugom frontu, oko 100 dobro opremljenih terorista napalo je naše položaje na Šabanovim livadama, gde su se nalazili naši vojnici. Usledila je žestoka artiljerijska vatra koja je otežala situaciju. U jednom od napada, poginuo je vojnik Dragan Miličević, poznat po svojoj hrabrosti. Iako mu je ponestalo municije, nije se povukao, već je otišao po drugu pušku da bi zaštitio svoje saborce. Nažalost, tokom ovog poslednjeg pokušaja da spasi situaciju, bio je ubijen.
Dragan Miličević je postao simbol hrabrosti i otpora, ostavljajući iza sebe legende o junacima koji su se borili za slobodu svoje zemlje. Njegove poslednje reči kada se vraćao po mitraljez, ostavile su snažan utisak na saborce koji su ga poznavali. Ovaj trenutak takođe simbolizuje težak trenutak za sve vojnike koji su se borili na tom frontu, boreći se ne samo za teritoriju, već i za živote jedni drugih.
Borci su se, uprkos svim teškoćama, organizovali i nastavili borbu. Njihova hrabrost i odlučnost da se suprotstave nadmoćnijem neprijatelju ostavili su dubok trag u istoriji. U tim trenucima, pokazali su svetu kako se bori za domovinu, ne gubeći dostojanstvo čak ni u najsudbonosnijim trenucima. Generacija heroja koja se borila na Košarama ostaje upamćena ne samo po žrtvama, već i po pobedama koje su ostvarene unatoč velikim teškoćama.
Metode koje su teroristi koristili ukazivale su na plan i strategiju, ali srpski vojnici su pokazali da su vrhunski obučeni i motivisani boriti se za svoju zemlju. U žestokim okršajima, gde su se gubili životi, njihova hrabrost je prevazila sve prepreke, i ostavili su značajan pečat u istoriji Srbije.
Na kraju, sećamo se junaka koji su dali svoje živote u odbrani otadžbine. Heroji sa Košara su se borili ne samo za svoj narod, već i za buduće generacije, ostavljajući legende koje nikada neće biti zaboravljene. Njihovo junaštvo je postiglo cilj, a njihova imena živet će zauvek u srcima onih koje su zaštitili. SLAVA HEROJIMA!
