Deset udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine i centralne Srbije obratilo se vladi, tražeći hitnu pomoć od 300 evra po hektaru za prolećne kulture i voćarske zasade koji su registrovani u sistemu e-agrara. Ovaj zahtev dolazi kao odgovor na velike štete koje su poljoprivrednici pretrpeli usled mraza i suše. Ukoliko ne dobiju potrebnu pomoć, najavili su proteste koji će se održati u avgustu.
Dejan Ivanišević, potpredsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, izjavio je da očekuju da država donese uredbu o isplati pomoći do 1. avgusta. Takođe, traže da se raspisuje javni poziv za prijavu svih pogođenih površina, što uključuje kukuruz, soju, suncokret, šećernu repu i voće. Uz to, insistiraju na isplati svih zaostalih subvencija i premija do istog datuma.
Jedan od ključnih zahteva je oslobođenje celokupnog iznosa akcize na dizel gorivo za poljoprivrednike od 1. januara 2026. godine. Tim zahtevom žele da eliminišu trenutne frustracije vezane za čekanje na povraćaj sredstava, koje često traje i više od mesec dana, iako je zakonski rok 14 dana.
Osim ovih zahteva, poljoprivrednici traže i kredite sa kamatom od 1% radi refinansiranja postojećih bankarskih zajmova, jer mnogi od njih ne mogu da otplaćuju svoje obaveze zbog uništenih prinosa.
Goran Filipović, predsednik Inicijative, naglašava da je tražena pomoć minimalna i da pokriva samo deo gubitaka. On ističe da su mraz i suša ostavili duboke posledice, posebno na voćnjake i ratarske kulture. Upozorava i na mogućnost da će stočari biti primorani da prodaju stoku, mašine ili čak zemlju zbog nedostatka hrane.
Zahteve su potpisali Savez udruženja poljoprivrednika Banata, zajedno sa još šest udruženja, dok se ostali planiraju izjasniti u narednim danima. Ova aktivnost je od ključnog značaja, jer se poljoprivreda u Srbiji suočava sa sve većim izazovima usled klimatskih promena, a pomoć koja se traži može značajno uticati na opstanak mnogih gazdinstava.
Poljoprivrednici se bore sa posledicama koje doživljavaju svake godine. S obzirom na klimu i vremenske uslove, nemogućnost pravovremenog pristupa sredstvima i pomoćima stvara dodatni pritisak. Događaji poput mraza i suše nisu neuobičajeni, ali način na koji sistem reaguje je često nedovoljan i sporo se pokreće.
Od 1. avgusta, navode organizacije poljoprivrednika, ako se zahtevi ne ispune, protesti će postati realnost. Vodeća udruženja poljoprivrednika naglašavaju jedinstvo i odlučnost u ostvarivanju svojih prava i potražnji potrebne pomoći. Stanje na terenu je kritično, a kako vreme prolazi, sve je potrebnija hitna reakcija vlade.
U prethodnim godinama već su organizovane brojne akcije i protesti, a ovom prilikom se najavljuje sličan pristup. Poljoprivrednici više ne žele samo da čekaju na pomoć; oni žele konkretne odluke i postupke od strane nadležnih institucija.
Sve te tendencije jasno pokazuju porast frustracije i nezadovoljstva poljoprivrednika, koji se suočavaju sa brojnim izazovima i problemima. Očekivanja od države su visoka, a svaka nova odluka ili izostanak istih potencijalno mogu imati dugoročne posledice po celokupni sektor poljoprivrede.
Svi se nadaju da će dijalog i saradnja između poljoprivrednika i vlasti doneti rešenja koja će pomoći da se ovakve krize prevaziđu, a istovremeno obezbede stabilnost i sigurnost u proizvodnji hrane.
