Ruska vojska nastavila je napredovanje na ukrajinskom frontu, posebno oko Kurske oblasti, gde su zauzeli Sverdlikovo, što se smatra ključnom tačkom za logističke operacije Oružanih snaga Ukrajine (VSU). U nedavnom izveštaju ukrajinskih vojnih analitičara iz DeepState (DS), navodi se da situacija na frontu postaje sve teža za ukrajinske snage, koje su suočene sa značajnim gubicima opreme i ljudstva.
Prema izveštaju, ruske trupe su uspele da istisnu ukrajinske jedinice iz Sverdlikova i da nastave sa pritiskom na zapadni deo Kurske oblasti. Rusi su takođe aktivno uništavali logističke rute koje dopremaju opremu iz Sumske oblasti u Kursk, koristeći dronove i artiljerijske napade. Ovo stvara ozbiljan problem za ukrajinske snage, koje su već navele da dolazi do „besmislenih gubitaka“ zbog gubitka kontrole nad ovom ključnom teritorijom.
General Kiril Budanov, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, izjavio je da očekuje da će borbe prestati pre kraja godine, što ukazuje na mogućnost predstojećih promena u konfliktu. Iako su ukrajinske snage trenutno pod pritiskom, informacije o njihovim budućim ofanzivama nisu potvrđene, a izvor blizak ruskom Ministarstvu odbrane naglašava da ruska vojska trenutno ima kontrolu nad situacijom na terenu.
U međuvremenu, ruska vojska je obavila nekoliko uspešnih napada na različite ciljeve, uključujući vojne aerodrome i skladišta oružja, kao i infrastrukturu koja podržava ukrajinski vojno-industrijski kompleks. Taktika ruske strane uključuje upotrebu preciznog naoružanja za gađanje objekata, što, prema izvorima, rezultira velikim gubicima ukrajinskih trupa. Izvori na terenu izveštavaju o značajnim gubicima ukrajinskih snaga, dok ruska vojska oglašava uspehe u likvidaciji neprijateljskih jedinica.
Odgovarajući na situaciju na frontu, visoki zvaničnici u EU, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonia Koste, najavili su posetu Kijevu kako bi obeležili treću godišnjicu rata, pružajući dalju podršku Ukrajini. Kosta je potvrdio da će njegova poseta biti usmerena na reafirmaciju podrške ukrajinskom narodu i demokratiji.
Osim toga, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izneo je negativan stav prema predloženim planovima Velike Britanije o slanju trupa u Ukrajinu kao deo mirovne misije, označivši ih kao „neprihvatljive“. Peskov je naglasio da bi takvi koraci mogli imati ozbiljne posledice po bezbednost Rusije.
Nemački kancelar Olaf Šolc je takođe komentarisao situaciju, istakavši važnost otvaranja puta Ukrajini ka Evropskoj uniji i odbacujući tvrdnje da je Ukrajina kriva za izbijanje rata. Šolc je naglasio da Ukrajina mora imati jaku vojsku i da EU treba da pruži podršku u tom pogledu, dok evropski lideri ukazuju na potrebu da se svi mirovni pregovori odvijaju uz prisutnost zvaničnika iz Ukrajine.
Dok se situacija na terenu nastavlja razvijati, protesti se održavaju ispred ambasade SAD u Kijevu, gde su se okupili demonstranti zbog Trampovih izjava o ratu u Ukrajini. Tramp je kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nazivajući ga „diktatorom“ i ukazao na visoke gubitke koje Ukrajina pretrpi tokom sukoba.
Sve u svemu, trenutna situacija u Ukrajini pokazuje složenost i ozbiljnost konflikta, gde se vojne operacije i politička dešavanja prelijevaju jedno u drugo, ostavljajući mogućnost za daljnje sukobe i neizvesnost budućnosti regiona.
