Kineska ekonomija zabeležila je rast od 5,4 odsto u prvom kvartalu 2024. godine, što je premašilo očekivanja analitičara. Ovaj pozitivan rezultat ukazuje na to da su vladine stimulativne mere uspele da podstaknu ekonomski oporavak, uprkos složenim spoljnim faktorima, uključujući pritisak američkih carina. Kineski nacionalni biro za statistiku (NBS) naglašava da je ova stabilnost rezultat efikasne primene različitih makroekonomskih politika, ali istovremeno ukazuje na postojanje izazova u pogledu unutrašnje potražnje.
U saopštenju NBS-a navodi se da je trenutno spoljno okruženje sve složenije i da domaća potražnja ne pokazuje dovoljno snažan zamah, što ukazuje na potrebu za daljim jačanjem osnovnih ekonomskih faktora. U svetlu ovih izazova, Kina je nastavila s pojačavanjem svojih stimulativnih mera kako bi dodatno podstakla ekonomski rast. Tokom godišnjeg sastanka vlade u januaru, vlasti su postavile cilj rasta od 5 procenata do 2025. godine i najavile budžetski deficit od 4 procenata BDP-a, što predstavlja najveći procenat u poslednjih trideset godina.
Dodatno, drugi ekonomski pokazatelji su takođe nadmašili očekivanja. Industrijska proizvodnja porasla je za 7,7 procenata na godišnjem nivou, mnogo iznad predviđene stope rasta od 5,9 procenata, dok je maloprodaja zabeležila rast od 5,9 procenata, što je značajno iznad prognoze. Ovi podaci posebno su značajni s obzirom na to da maloprodaja predstavlja ključni indikator ekonomskih kretanja u Kini.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim rezultatima, Zemlja se suočava sa preprekama vezanim za sporu potražnju unutar domaćeg tržišta, koja je pogođena problemima na tržištu nekretnina i dugotrajnim posledicama pandemije. U pokušaju da reši ova pitanja, vlada je smanjila ciljanu inflaciju sa 3 na 2 procenata za 2024. godinu i pokrenula različite inicijative, uključujući subvencije i mere za povećanje prihoda domaćinstava.
Između ostalog, kineske investicije u ključnim sektorima poput nekretnina i infrastrukture porasle su za 4,2 procenata u prva tri meseca 2024. godine. Međutim, ulaganja u nekretnine pala su za 9,9 procenata, što dodatno ukazuje na krhko stanje ovog sektora. Stopa nezaposlenosti smanjena je na 5,2 procenata u martu, dok je prethodno iznosila 5,4 procenata.
S obzirom na pozitivne ekonomske izveštaje, kineske berze su se ipak suočile sa poteškoćama. Indeksi su ostali na nižem nivou zbog eskalacije trgovinskog rata između SAD i Kine. Na primer, Hang Seng indeks pao je za 2,6 procenata, dok su kineski A50 i kompozitni indeks u Šangaju zabeležili pad od 0,74 i 0,92 procenata, u isto vreme kada su se pojavljivali ohrabrujući ekonomski podaci.
Analitičari, poput Kajla Rodea iz Capital.com Australia, primetili su da iako su kineski podaci generalno pozitivni, postoji skeptičnost prema tim rezultatima, jer se mnogi od njih odnose na period pre primene tarifa i očekivanog usporavanja rasta usled trgovinskih tenzija.
U isto vreme, kineski ofšor juan je zadržao stabilnost u odnosu na američki dolar, dok je devizni par USD/CNH porastao za 0,02 procenata, dostigavši kurs od 7,33 juana. Juan je ranije ove godine dostigao rekordno nisku vrednost, prelazeći granicu od 7,4 juana za dolar, usled intenzifikacije trgovinskih napetosti sa Sjedinjenim Državama.
Konačno, izazovi u vezi sa razvojem kineske ekonomije i dalje ostaju prisutni, dok vlasti nastoje da osiguraju stabilan rast. Sa daljim stimulativnim merama i fokusom na jačanje unutrašnje potražnje, kineski ekonomski put ostaje pod velikim nadzorom, pri čemu su međunarodne trgovinske tenzije ključni faktor u daljem razvoju.
