U najnovijem izveštaju britanskih naučnika, upozorava se na ozbiljne posledice porasta nivoa mora usled globalnog otopljavanja. Autori ukazuju na to da bi milioni ljudi mogli biti primorani na migracije iz priobalnih područja ka unutrašnjosti. Čak i ukoliko bi rast globalne temperature ostao ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru, situacija bi ostala alarmantna.
Prema studiji koju je prenela britanska novinska agencija Guardian, proces topljenja leda na Grenlandu i Antarktiku se ubrzava. Tokom poslednjih trideset godina, brzina topljenja leda je povećana četiri puta, što dovodi do značajnog rasta nivoa mora. Kako se brojni naučnici slažu, održavanje cilja iz Pariskog klimatskog sporazuma, da globalni rast temperature bude ispod 1,5 stepeni, postaje gotovo nemoguće.
Iako bi dalji smanjenje korišćenja fosilnih goriva moglo doprineti usporavanju rasta temperature, istraživanje pokazuje da bi nivo mora i dalje nastavio da raste po brzini od jednog centimetra godišnje do kraja ovog veka. Ovo je previše brzo da bi obalne države mogle da izgrade potrebne odbrambene barijere. Naime, topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku moglo bi izazvati porast nivoa mora za čak 12 metara, što bi imalo katastrofalne posledice za mnoge priobalne gradove.
Džonatan Bamber sa Univerziteta u Bristolu naglašava da bi, ukoliko bi godišnji porast nivoa mora ostao na jedan centimetar, postojala mogućnost adaptacije i pripreme, što bi smanjilo rizik od katastrofalnih migracija. Međutim, u slučaju najgoreg scenarija, siromašniji zemlje kao što je Bangladeš suočile bi se s mnogo težim posljedicama nego bogatije države koje već imaju iskustvo u upravljanju sličnim situacijama, poput Holandije.
Naučnici su takođe istakli da bi, iako bi čovečanstvo uspelo da smanji emisije ugljen-dioksida i vrati temperature na predindustrijske nivoe, oporavak leda i glečera mogao potrajati stotine, pa čak i hiljade godina. Ova spora reakcija prirode na smanjenje emisija može dodatno pogoršati situaciju, jer se efekti globalnog otopljavanja već osećaju.
Studija predstavlja alarmantno upozorenje za države koje se nalaze na prvoj liniji borbe protiv klimatskih promena. Obalne metropole, poput Njujorka, Tokija i Miami-a, suočavaju se sa opasnošću od poplava i erozije obale, što može dovesti do masivnih migracija stanovništva. Gubitak obalnih područja ne samo da će ugroziti živote ljudi, već će imati i ekonomske posledice, budući da turizam i lokalna industrija ovise o stabilnosti ovih regiona.
Pored direktnih posledica porasta nivoa mora, istraživači ukazuju na moguće socijalne i političke tenzije koje bi mogle nastati zbog ugroženosti stambenog prostora. Migracije uzrokovane klimatskim promenama mogu dovesti do sukoba resursa, što dodatno pogoršava već postojeće tenzije.
Efikasna reakcija na klimatske promene zahteva globalnu saradnju i ciljanje smanjenja emisija, kao i implementaciju strategija za prilagođavanje. Neophodno je razvijati infrastrukturu koja može opstati u uslovima promenljivog klime, kao i ulagati u istraživanje i razvoj tehnologija koje mogu poboljšati otpornost zajednica. Čak i ako se pridržavamo međunarodnih dogovora i akcija, očigledno je da nije dovoljno delovati pojedinačno; uključivanje lokalnih komuniteta i država je ključno za prevenciju budućih kriza.
Konačno, istraživanje naglašava da su sve zemlje – bogate i siromašne – na istom putu i da su posledice klimatskih promena univerzalne. S obzirom na to, neophodna je hitna akcija kako bi se smanjila rizik od katastrofalnih migracija i očuvale zajednice širom sveta.
