Hrvatska narodna banka (HNB) je objavila najnovije makroekonomske projekcije, u kojima su revidirane prognoze rasta inflacije i realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za tekuću godinu. Prema ovim projekcijama, inflacija bi mogla iznositi 3,7 posto, što predstavlja povećanje od 0,2 postotna boda u odnosu na prethodne prognoze iz decembra prošle godine. S druge strane, procenat rasta realnog BDP-a je smanjen na 3,2 posto, takođe za 0,2 postotna boda.
HNB je istakao da je u prethodnoj godini zabeležen rast realnog BDP-a od 3,8 posto, ali se očekuje da će u 2025. i 2026. godini ovaj rast usporiti na prosečnih tri posto. Domaća potražnja bi mogla nastaviti da podržava rast, ali uz manji doprinos nego u 2024. godini. U analizi se navodi da bi početak ove godine mogao biti obeležen stagnacijom privredne aktivnosti usled slabljenja lične potrošnje, što je delimično rezultat bojkota maloprodajnih lanaca u januaru i februaru.
Iako se očekuje da će lična potrošnja ponovo ojačati, trenutni rast bi mogao biti slabiji nego u prethodnoj godini zbog usporavanja rasta realnoga raspoloživog dohotka domaćinstava. Investicije takođe mogu usporiti rast, koji je prethodnih godina bio dvocifren, ali bi mogle ostati na solidnom nivou zahvaljujući jačanju podrške EU fondova i boljim uslovima finansiranja.
Iz HNB-a se dodaje da će projected jačanje spoljne potražnje, iako slabije nego prethodno prognozirano, doprineti oporavku izvoza roba i usluga. Ipak, rast izvoza usluga mogao bi biti ograničen zbog visoke koncentracije turističkih usluga i problema sa cijenovnom konkurentnošću. U skladu sa usporavanjem domaće potražnje, očekuje se i usporavanje rasta ukupnog uvoza, što bi moglo učiniti doprinos neto inostrane potražnje negativnim.
Procene vezane za rast realnog BDP-a su blago negativne, a to se pre svega povezuje sa geopolitičkim napetostima. U međuvremenu, povećanje vojnih rashoda u EU može imati pozitivne posledice na privredni rast, smatra HNB.
Rast inflacije u 2025. godini prognoziran je na 3,7 posto, što je povećanje od 0,2 postotna boda, dok će u 2026. godini inflacija biti 2,6 posto, što predstavlja porast od 0,1 postotnog boda. Ova revizija je posledica višeg očekivanog rasta cena energije kao i osnovne inflacije. HNB smatra da bi inflacija cena hrane mogla biti niža nego što je ranije očekivano.
Bez obzira na blago povećanje prognoze o inflaciji, HNB i dalje očekuje postepeno usporavanje inflacije tokom predstojećeg perioda. Glavni faktor smanjenja prosečne godišnje inflacije će biti usporavanje osnovne inflacije, koja bi mogla pasti na 3,2 posto u 2025. godini, s prethodnih 4,8 posto u 2024. godini. Osim toga, smanjene inflacije će biti i u segmentu cena hrane, dok se očekuje da će cena energije znatno rasti usled administrativnog povećanja cena energenata.
U međuvremenu, Evropska komisija je najavila uvođenje carina na američku robu vrednosti 26 milijardi evra, kao odgovor na prethodno uvedene carine SAD-a na uvoz čelika i aluminija iz EU. Ova odluka podrazumeva aktiviranje suspendovanih carina na proizvode poput burbon viskija, ali i nove namete na druge alkoholne napitke, šminku i eterična ulja.
Sve ove ekonomske projekcije ukazuju na složenu situaciju u Hrvatskoj, gde se privreda suočava sa izazovima, ali i mogućnostima za rast u narednim godinama, ukoliko se ostvare povoljni uslovi na tržištima i u ljudskoj potrošnji.
