Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane“, Milenko Jovanov, tokom skupštinske rasprave o amandmanima na leks specijalis vezan za zgradu Generalštaba, istakao je kontradikciju u stavovima opozicije. Prema njegovim rečima, opozicija govori o ovoj zgradi kao o ključnom simbolu otpora protiv NATO agresije, dok istovremeno kritikuje generala Nebojšu Pavkovića, koji je, po njemu, predstavnik te borbe. Jovanov je podsjetio na negativne reakcije koje su pratila povratak generala iz Haga, navodeći da su istim tim poslanicima u prošlosti smatrali njegove kolege, kao što je general Vladimir Lazarević, ratnim zločincima kada su se vratili u Srbiju.
On je priznao da opozicija ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa ustavnošću leks specijalisa, ali je dodao da je za to nadležan Ustavni sud, pozivajući ih da se obrate tom telu. Zgrada Generalštaba, prema njegovim rečima, treba da postane memorijal koji će simbolizovati otpor NATO agresiji, umesto što je sada viđena kao ruševina.
Dušan Marić, poslanik iste grupe, izneo je stav da zgrada Generalštaba ne može biti proglašena ni spomenikom kulture ni kulturnim dobrom, jer, kako tvrdi, ne poseduje umetničke ni arhitektonske vrednosti. Njegova izjava sugeriše da je korisnije razmišljati o izgradnji nečega novog na tom mestu, nego zadržavati postojeću konstrukciju koja se ne smatra vrednom.
Potpredsednik Skupštine iz grupe „Mi-glas iz naroda“, Jovan Janjić, postavio je pitanje opravdanosti leks specijalisa i preporučio da se predlog povuče iz skupštinske procedure. Njegova izjava odražava sumnju u donošenje odluke o ovom zakonu, uz naglasak na to da ipak, ukoliko nešto novog mora biti izgrađeno, to bi trebalo da bude u organizaciji države.
Branko Pavlović, član iste poslaničke grupe, izrazio je slične stavove, i to da je predložen zakon u suprotnosti sa Ustavom, te da smatra da zgrada Generalštaba predstavlja arhitektonsko remek-delo koje treba čuvati. On je jasno pokazao protivljenje predlogu i ne namerava da podrži takva zakonska rešenja.
Snežana Rakić, poslanica „Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije“, ukazala je na to da zgrada Generalštaba zaslužuje da ostane kao deo kulturne baštine. Ovaj stav ukazuje na potrebu očuvanja istorijskih i kulturnih vrednosti u društvu, naglašavajući značaj prošlosti koja može poslužiti kao temelj za budućnost.
Pitanje zgrade Generalštaba, sa političkog i kulturnog stanovišta, budi strasti među poslanicima. Mnogi žude da ga vide kao simbol otpora, dok su drugi skeptični prema njegovoj budućnosti. U tom smislu, rasprava o njegovoj sudbini čini se višeslojnom i kompleksnom, sa različitim stavovima i interesima u igri.
Različiti poslanici iznose svoja mišljenja, što odražava šire napetosti unutar društva. Pitanje o tome kako dalje postupati sa zgradom Generalštaba može poslužiti kao ogledalo trenutnog stanja u društvu, gde se vrednosti i simboli nekadašnjih borbi preispituju u svetlu današnjih političkih i društvenih okolnosti.
S obzirom na to, budućnost zgrade Generalštaba možda će zavisiti od sposobnosti političara da prevaziđu nesuglasice i izgrade konsenzus o njenoj ulozi. Kroz ovu debatu postavlja se i šire pitanje o tome kako društvo može da se suoči sa prošlošću i predstavi je na način koji odražava trenutne vrednosti i svrhe.
Odluke o zdanju koje je simbol borbe i otpora prema NATO-u neće biti samo tehničke prirode; one će imati dubok uticaj na identitet i kolektivno sećanje nacije. Za mnoge, ova zgrada nije samo građevina već i deo kolektivne memorije, a kako će se to nasleđe očuvati ili transformisati, ostaje da se vidi. Očigledno, dilema oko zgrade Generalštaba neće se lako rešiti i zahtevaće konstruktivnu saradnju svih strana.
