Šef mađarske diplomatije, Peter Sijarto, nedavno je na sastanku Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) u Budimpešti izneo stav o trenutnoj situaciji u vezi sa spoljnim pritiscima na Mađarsku. On je istakao da su prethodni pokušaji Vašingtona da destabilizuje vladu u Budimpešti bili neuspešni, a sličan ishod očekuje i od aktuelnih nastojanja Brisela.
Prema Sijartovim rečima, Mađarska je trenutno pod „metom liberalnog mejnstrima“ u Briselu, dok je prethodna američka administracija takođe smatrala Mađarsku za neprijatelja. Ova izjava oslikava sve snažniji ton sukoba između Mađarske i nekih zapadnih institucija, posebno u svetlu promena politike koje su se desile u poslednjim godinama.
Mađarska je često na meti kritika zbog svojih nekonvencionalnih političkih stajališta i zakona, uključujući kontroverzne mere koje se tiču medija, pravila o migrantima i vladavini prava. Tokom Sijartovog obraćanja, naglašeno je da je Budimpešta odlučna da se odupre strateškim pritiscima iz Brisela, koji se često vidi kao pokušaj da se nanešte politički udarci mađarskoj vladi.
Sijarto je takođe istakao značaj nacionalnog suvereniteta i nezavisne politike koju Mađarska vodi. Njegove reči odražavaju rastući sentiment među nekim istočnoevropskim zemljama koje se osećaju ugroženima politikama Evropske unije.
Prošlost je pokazala da su pokušaji zapadnih vlada da utiču na unutrašnju politiku Mađarske nailazili na jak otpor. Sijarto je naveo da će ovom prilikom, kao i ranije, Budimpešta zadržati svoj kurs. Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više širi osipanje poverenja između Mađarske i ostalih članica EU, posebno u svetlu nesuglasica oko sistema vrednosti i različitih pristupa rešavanju globalnih problema.
Mađarska vlada je u više navrata ukazivala na to da su njeni stavovi često u suprotnosti sa liberalnom agendom Brisela. Tema migracija ostaje jedna od najistaknutijih razlika između Mađarske i EU. Dok Mađarska insistira na strožoj kontroli granica i smanjenju broja migranata, mnoge zapadne zemlje podstiču politike otvorenih vrata. Takvo razilaženje dovelo je do tenzija koje su se produbile u poslednjih nekoliko godina.
Osim toga, Mađarska se suočava sa kritikama zbog svojih postupaka u vezi sa slobodom medija. Poslednji izveštaji sugerišu da se medijske slobode u zemlji smanjuju pod vladavinom Fidesz-a, stranke koja je na vlasti. Aktivisti i međunarodni posmatrači ukazuju na sve veći nivo kontrole vlasti nad medijskim prostorom, što dalje doprinosi tenzijama sa evropskim institucijama, čiji su standardi puno stroži u pogledu sloboda.
Sijarto je također govorio o važnosti saradnje u srednjeistočnoj Evropi, naglašavajući da bi zemlje u regionu trebale bolje da se organizuju u cilju očuvanja svojih interesa na međunarodnom planu. Prema njegovim rečima, jedinstvo među državama srednje i istočne Evrope može se pokazati kao ključno za suprotstavljanje spoljnim pritiscima i očuvanje suvereniteta.
Mađarska je pod Sijartovim vođstvom takođe pokušavala da razvije jače bilateralne odnose sa drugim državama koje dele slične poglede na svet. U tom kontekstu, buduće strategije će se zasnivati na jačanju ekonomskih veza i saradnje na polju energetike, s naglaskom na diversifikaciju izvora energije.
U svetlu svega ovoga, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati. Takođe, pitanja demokratičnosti, vladavine prava i ljudskih prava u Mađarskoj ostaju tema od globalnog značaja. Mađarska se nalazi na raskršću između održavanja svojih nacionalnih političkih stajališta i pritisaka zapadnih zemalja, što sigurno neće biti lako izbalansirati. S obzirom na trenutne globalne izazove, ishod ove tenzije može imati dugoročne posljedice ne samo za Mađarsku, već i za celu EU.
