Smanjenje radne nedelje na četiri dana dokazano je kao efikasan način za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja zaposlenih, prema rezultatima pilot-programa sprovedenog u šest zemalja. Ovaj eksperiment, trajao je šest meseci, a zaposleni su prijavili manji stepen sagorevanja i poboljšano zdravlje. U poslednje vreme, sve više država, među kojima su Poljska, Island, Nemačka i Portugal, istražuje mogućnost kraćih radnih nedelja kao način borbe protiv rastućih nivoa depresije i anksioznosti među radnicima. U Belgiji, zaposleni su već dobili mogućnost da zatraže četvorodnevnu radnu nedelju.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Human Behaviour, potvrdilo je prednosti kraće radne nedelje za radnike i poslodavce. U njemu je učestvovalo oko 2.900 zaposlenih iz 141 organizacije koje su skratile radnu nedelju bez smanjenja zarada, uključujući kompanije iz Australije, Kanade, Irske, Novog Zelanda, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država. Pre eksperimenta, kompanije su prošle dvomesečnu obuku i prilagodile načine rada, kako bi povećale efikasnost i saradnju, a potom su u narednih šest meseci primenile skraćenu radnu nedelju.
Rezultati su pokazali da su zaposleni koji su radili skraćeno prijavili bolji nivo zadovoljstva poslom i zdravlja, dok zaposleni u kompanijama koje nisu promenile dužinu radnog vremena nisu izvestili o značajnim promenama. Ven Fan, jedna od autorki studije, istakla je da su pozitivni efekti na dobrobit bili ujednačeni među raznim kompanijama i državama.
U istraživanju je takođe primećeno da su zaposleni koji su smanjili broj radnih sati imali bolji osećaj u vezi sa svojim poslom i mentalnim zdravljem. Čak i mala smanjenja radnih sati dovela su do poboljšanja u zdravlju i zadovoljstvu poslom. Većina kompanija nastavila je sa kraćom radnom nedeljom i nakon godinu dana, a trenuci oporavka se nisu smanjili.
U Srbiji, postavlja se pitanje da li je razvoj takvih inicijativa moguć i kako bi se one implementirale. Savez samostalnih sindikata Beograda već razgovara o skraćenju radne nedelje i planira nove inicijative. Dragan Todorović, predsednik sindikata, naglašava da je smanjenje radne nedelje ključno za usklađivanje radnog vremena i privatnog života. On smatra da bi veća produktivnost mogla koristiti i poslodavcima, kao i da su potrebni novi modeli rada u skladu sa savremenim potrebama.
Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje na to da bi model kraće radne nedelje trebalo pažljivo razmotriti, s obzirom na karakter srpske privrede. U trenutnim uslovima, skraćena radna nedelja se ne može primeniti na sve sektore, ali je važno diskutovati o njenim potencijalnim koristima. U to vreme, uzimanjem u obzir istorijske promene u radnom vremenu i kvalitet života, smanjenje radne nedelje može doneti zdravstvene i socijalne benefite.
Todorović ističe da se u savremenom društvu sve više suočavamo sa sagorevanjem na radu, što ima negativan uticaj na mentalno zdravlje i produktivnost. Ukazuje na to da su promene u društvu i tehnologiji doprinele vezanju radnog vremena koje više ne zadovoljava potrebe radnika. Smanjenje radne nedelje može biti odgovor na te izazove, pružajući bolje uslove rada i prozračno okruženje za razvoj.
Sve više istraživanja potvrđuje da su kraće radne nedelje korisne ne samo za zdravlje radnika, već i za poslodavce koji mogu ostvariti veću produktivnost kroz zadovoljne zaposlene. U okviru različitih istraživanja, korisnici su iznosili svoja pozitivna iskustva, dok su rezultati iz međunarodnih studija pružili oslonac za dalje djelovanje. U nekim zemljama već se planira smanjenje radne nedelje, kao što je slučaj u Španiji, koja razmatra smanjenje sa 40 na 37,5 sati nedeljno.
Iako postoje ograničenja u prikupljenim podacima, istraživači naglašavaju značaj takvih studija kao oslonca za implementaciju kraćih radnih nedelja u različitim radnim sredinama. Berčel, sociolog koji je proučavao slične projekte, smatra da bi ova istraživanja mogla postati osnova za promene u organizacionoj kulturi. On naglašava važnost sveobuhvatnog pristupa prilikom razmatranja prednosti kraće radne nedelje, s obzirom na trenutni kontekst rada i rastuće pritiske na zaposlene.
