Težnja za vraćanjem ravnoteže u prirodne procese u poljoprivredi, koja je postojala pre nego što je čovek počeo da utiče na njih, postaje obavezna u modernim agrarnim praksama. Agronom Marko Bojin naglasio je da je moguće unaprediti plodnost zemljišta kroz principe minimalnog uznemiravanja, vraćanje organske materije, korišćenje mikrobioloških preparata i sejanje pokrovnih useva. Ova tema je bila u fokusu radionice „Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi“ koja je organizovana od strane Donau Soja i EIT Food u Subotici, a okupila je stručnjake i poljoprivrednike iz regiona.
Ova radionica je označila početak druge godine projekta „EIT Food Regenerative Agriculture Program“. Dr Jordana Ninkov, naučna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je da regenerativna poljoprivreda nije samo izbor istraživača, već i strateška potreba Srbije za prilagođavanjem klimatskim promenama. Ističe se da je intenzivna poljoprivreda dovela do degradacije zemljišta i gubitka kvaliteta, čime se dodatno pogoršava situacija usled klimatskih promena. U Srbiji je evidentan pad sadržaja humusa, koji je ključan za otpornost na klimatske promene.
Prema rečima dr Ninkov, u Vojvodini polovina zemljišta spada u slabo humusne klase, što ukazuje na alarmantno stanje s obzirom na potencijal regiona. Profesor Danijel Jug sa Osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti govorio je o značaju konzervacijske obrade zemljišta, koja doprinosi poboljšanju fizičkih i bioloških svojstava zemljišta, kao i smanjenju emisije CO2 i povećanju otpornosti na sušu.
U diskusiji je učestvovao i dr Vladan Ugrenović, koji je upozorio na eroziju biodiverziteta, posebno smanjenje populacija oprašivača. Naglasio je potrebu za očuvanjem staništa ovih insekata kako bi se podstakao ukupni biodiverzitet i funkcije ekosistema. Koncept polinatorskih traka na poljoprivrednim površinama proklamovan je kao efikasna mera za podršku oprašivačima.
Na radionici je takođe predstavljen EIT Food program, koji se fokusira na inovacije i preduzetništvo u evropskoj poljoprivredi. Predstavnici programa su naglasili važnost prelaska na regenerativne prakse kako bi se adresirali problemi klimatskih promena, sigurno snabdevanje hranom i očuvanje obradivog zemljišta.
Jelena Šmalc, rukovodilac govedarske farme Delta Agrara, naglasila je značaj integracije stočarske i biljne proizvodnje. Ova integracija, prema njenom iskustvu, može doneti brojne koristi, ne samo u pogledu produktivnosti već i u očuvanju prirodnih resursa. Predavanje je obuhvatilo teme kao što su pregonska ispaša i upravljanje stajnjakom.
Profesor Dragan Žikić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu govorio je o ekološkim i ekonomskim koristima regenerativne poljoprivrede. Istakao je povezanost emisija gasova sa efektom staklene bašte sa globalnim zagrevanjem, uz podsećanje na značaj smanjenja emisija kroz vezivanje ugljenika.
Tokom drugog dana obuke, učesnici su imali priliku da posete kompaniju Geneza, koja već nekoliko godina primenjuje prakse regenerativne poljoprivrede. Bojin je naglasio da ova preduzeća teže vraćanju ravnoteže u prirodne procese, koristeći metode kao što su minimalno uznemiravanje zemljišta i organska đubriva. Proizvođači su imali priliku da vide primere upotrebe pokrovnih useva, kao i primenu tehnologija precizne poljoprivrede, uključujući dronove za aplikaciju pesticida.
Kroz celo događanje, naglašena je važnost zajedničkog delovanja i primene održivih praksi koje će osigurati dugoročnu održivost poljoprivrede i očuvanje prirodnih resursa da bi se zadovoljile potrebe budućih generacija. Organizatori su izrazili nadu da će nastaviti promovisanje ovakvih inicijativa kako bi se poljoprivreda u regionu prilagodila izazovima koje donose klimatske promene.
