Žene na selu bore se za svoje mesto u poljoprivredi, ali su često zanemarene u donošenju odluka i priznanju za svoj rad. Samo jedna od četiri poljoprivrednice u Srbiji dobija nadoknadu za svoj rad, dok se njihov doprinos obično percipira kao pomoć. Najveći deo žena na selu su starije od 65 godina, a poslednjih godina je sve više dama koje se bave poljoprivredom zbog gubitka posla ili iz lične odluke da napuste korporativni svet. Ipak, stare predrasude i porodični otpor sprečavaju žene da postanu finansijski i socijalno nezavisne. Za razliku od muških gazda, žene retko imaju kontrolu nad odlukama kao što su kupovina opreme ili ulaganje u nove zasade.
Direktorka Zadruge „Kosjerka“, Marija Blagojević, ističe da je njihova ženska firma retkost u poljoprivrednom sektoru, gde su žene obično samo vlasnice na papiru kako bi iskoristile beneficije namenjene ženama u poljoprivredi. Ipard, evropski fond koji podržava jačanje položaja žena u poljoprivredi, pruža podršku kroz specijalne mere, gde žene dobijaju dodatne bodove pri konkurisanju za podsticaje.
Olga Šašić iz Šapca, koja se bavi pčelarstvom i proizvodnjom proizvoda od meda, ističe da je ženama u poljoprivredi potrebno mnogo više truda i napora da bi se istakle. Isto mišljenje deli i Prodana Kolarević iz Mionice, koja je počela da se bavi uzgojem paprike i preradom nakon što je ostala bez posla.
Statistika pokazuje da oko osam odsto žena poljoprivrednika u svetu nema pravo svojine na zemlju zbog patrijarhalnog sistema, dok samo 13 procenata žena poseduje poljoprivredno zemljište u Evropi. Važno je podržati i osnažiti žene na selu kako bi mogle da ostvare svoje potencijale u poljoprivredi.
