Vrhovni komandant ruskih kopnenih snaga, general armije Oleg Saljukov, razrešen je dužnosti i imenovan za zamenika sekretara Saveta bezbednosti, kako je objavljeno u ukazu predsednika Vladimira Putina. Odluka o njegovom razrešenju dolazi usred sve većih pritisaka na vojne strukture u Rusiji, posebno s obzirom na postavke koje se odnose na način vođenja i reforme vojske.
Ove godine, Saljukov je predvodio svečanost u Moskvi povodom 80. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu, čime je dodatno istaknut njegov značaj u vojnoj hijerarhiji. Međutim, komentatori sugerišu da su uzroci njegovog razrešenja kompleksniji. Prema rečima Viktora Murahovskog, glavnog urednika časopisa „Arsenal otadžbine“ i penzionisanog pukovnika, njegov odlazak je rezultat toga što je Saljukov dostigao maksimalne rokove vojne službe za svoj čin i godine.
Murahovski je istakao da vrhovni komandant Kopnenih snaga nema operativno komandovanje, već se fokusira na upravljanje vojnim školama i formiranje rezervnog sastava. Ove funkcije su postale ključne, s obzirom na trenutne izazove s kojima se vojna struktura suočava u okviru specijalnih operacija.
Saljukov je na mesto vrhovnog komandanta došao 2014. godine i stoga je imao značajnu ulogu tokom promena u vojsci. Rođen 1955. godine u Saratovu, njegovo vojno obrazovanje je počelo 1977. godine kada je završio Uljanovsku gardijsku višu tenkovsku školu sa zlatnom medaljom. Tokom svoje karijere, stekao je veliko vojno iskustvo koje uključuje i akademsku izobrazbu, budući da je završio Akademiju oklopnih snaga s počastima, kao i Vojnu akademiju Generalštaba Oružanih snaga 1996. godine.
Njegova karijera počela je u Kijevskom vojnom okrugu, gde je služio na različitim pozicijama, od komandanta voda do komandanta bataljona, do 1982. godine. Nakon toga, njegovo službovanje se nastavilo kroz različite vojne strukture, uključujući funkciju komandanta Dalekoistočnog vojnog okruga od 2008. do 2010. godine. Takođe, do 2014. godine bio je zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga, što mu je omogućilo da izgradi čvrste veze unutar vojne hijerarhije.
Saljukov je bio na čelu kopnenih snaga tokom turbulantnog perioda koji je uključivao brojne unutrašnje i spoljne izazove za Rusiju. Njegovo razrešenje se dešava u trenutku kada se vojska suočava sa kritikama vezanim za sposobnost vođenja operacija, a smene visokih vojnih lica su često signal za promenu strategije.
Prema analizama vojnih stručnjaka, potreba za novim vođstvom može ukazivati na pokušaje ruskih vlasti da reše probleme u vođenju vojske i prilagode se promenljivim uslovima na bojištu. Saljukov je bio deo sistema koji se suočava s izazovima modernog ratovanja i kritikama na račun rukovođenja u kontekstu specijalnih operacija.
Novi položaj Olega Saljukova kao zamenika sekretara Saveta bezbednosti može značiti da će nastaviti da igra značajnu ulogu u oblikovanju ruskih vojnopolitičkih strategija, ali sada iz drugačije perspektive. Stručnjaci smatraju da bi ovaj potez mogao doneti nove pristupe i reforme koje su potrebne da bi se vojsci omogućilo efikasnije suočavanje sa sadašnjim izazovima.
Vremena koja dolaze biće ključna za ruske oružane snage, a smene na vrhu vojnih struktura često predstavljaju kompas za buduće vojne strategije. Kako je situacija u zemlji složena, tako i vojne promene reflektuju potrebu za prilagođavanje i unapređenje koje ruska vojska mora preduzeti kako bi ostala relevantna na globalnoj sceni.
