Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je ozbiljnu ocenu o planovima američkog kolege Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom, autonomnom pokrajinom Danske. Na konferenciji o Arktiku koja se održava u Murmansku, Putin je naglasio da se ne radi o ekscentričnoj ideji, već o ozbiljnim namerama Sjedinjenih Američkih Država, koje imaju duboke istorijske korene.
Putin je podsetio da je Vašington prvi put izneo slične planove još 1860-ih godina, kada je predlog o aneksiji Grenlanda i Islanda odbijen od strane Kongresa. „Ti planovi imaju duboke istorijske korene i očigledno je da će SAD nastaviti da promovišu svoje geopolitičke, vojne i ekonomske interese na Arktiku,“ dodao je Putin. On je takođe izjavio da ne misli da je ovo pitanje koje se tiče Rusije, budući da je to stvar između SAD-a i Danske. Ipak, izrazio je zabrinutost da NATO zemlje sve više posmatraju Arktik kao potencijalno bojište za buduće sukobe.
Predsednik Tramp je više puta izneo ideju o „kupovini“ Grenlanda, na šta su se Danska i njegovi stanovnici oštro protivili. Putinova izjava dolazi u trenutku kada raste tenzija između Rusije i Zapada, naročito u svetlu geopolitičkih podela oko Arktika. Ruske aktivnosti u regionu često su bile predmet kritike, a Putinova izjava može se shvatiti kao upozorenje NATO-u da ne traga za sukobima u ovom strateški važnom području.
Osim izlaganja svojih stavova o Grenlandu, Putin se takođe osvrnuo na trenutno stanje u Ukrajini. Moskva je izrazila oštar protest protiv mogućeg raspoređivanja zapadnih mirovnih snaga u Ukrajini, upozoravajući da bi taj potez mogao dovesti do direktnog sukoba između Rusije i NATO-a. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istakla je da se Moskva „kategorički protivi“ takvim planovima, smatrajući da je to pokrivanje za vojne intervencije.
Zaharova je tokom konferencije za novinare optužila London i Pariz da planiraju vojnu intervenciju pod plaštom mirovne misije. „Takve akcije su neprihvatljive i mogu dovesti do ozbiljnih posledica,“ dodala je ona, naglašavajući opasnost od eskalacije sukoba u regionu. Ove poruke dolaze usred povećane napetosti u vezi sa situacijom u Ukrajini i rastuće zabrinutosti o mogućim vojnim akcijama Zapada.
Rusija je takođe izrazila bojazan od razvoja situacije na Arktiku, s obzirom na to da je ovaj region bogat resursima i strateškom važnošću. Zbog klimatskih promena, region postaje sve pristupačniji, što izaziva interesovanje velikih sila. Moskva se, s jedne strane, trudi da očuva svoj uticaj, dok se s druge strane suočava s izazovima koje predstavljaju NATO operacije u blizini svojih granica.
Dok tavanjuje o eventualim sukobima, Putin podseća na potrebu za dijalogom i razumevanjem među zemljama. Njegove reči ukazuju na to da se Arktik ne bi trebao pretvoriti u arenu sukoba, već u prostor saradnje i razvoja. Međutim, s obzirom na trenutačne političke napetosti, mnogi analitičari smatraju da će se konflikti u ovom regionu nastaviti.
U svetlu ovih događanja, jasno je da su globalne tenzije postale izrazitije, a odnosi između velikih sila, kao što su SAD i Rusija, još više zategnuti. Geopolitičke ambicije na Arktiku, zajedno sa situacijom u Ukrajini, predstavljaju izazove za međunarodnu zajednicu, koja treba pronaći put ka mirnom rešavanju nesuglasica. Rusija i dalje naglašava svoju poziciju i namere, dok se svet suočava s neizvesnošću u budućnosti ovih važnih regiona.
