Zvanična Moskva je upozorila Japan da će preduzeti potrebne kontramere ako dođe do razmeštanja američkih raketa srednjeg dometa na japanskoj teritoriji. Ljudmila Vorobjova, direktorka trećeg azijskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije, navela je da je Moskva više puta upozoravala Tokio da će u tom slučaju primeniti mere koje će ojačati odbrambenu sposobnost Rusije kako bi se suočila sa bezbednosnim izazovima koji potiču iz Japana.
Vorobjova je istakla da će nadležni resori razraditi konkretne korake u skladu sa dugoročnim strateškim ciljevima i interesima Rusije. Ova izjava dolazi usred rastućih tenzija u regionu, gde su američke vojne prisutnosti i aktivnosti oduvek bile predmet rasprave i zabrinutosti.
Moskva ne dovodi u pitanje pravo drugih država da jačaju svoju bezbednost, ali Vorobjova se protivi razmeštanju američkih raketa srednjeg i kraćeg dometa, koje ne doprinosi stabilnosti u regionima kao što je Azijsko-pacifički. Prema njenim rečima, takve akcije vode trci u naoružanju i povećavaju rizik od sukoba.
U kontekstu energetske saradnje između Rusije i Japana, Vorobjova je naglasila da je ovaj sektor jedno od retkih područja gde se održava konstruktivna interakcija. Tokio zvanično priznaje značaj zajedničkih naftno-gasnih projekata za očuvanje nacionalne energetske bezbednosti. Ipak, naglasila je da Moskva prati izjave japanske vlade, posebno u okviru G7, o namerama da se „oslobodi ruskih energetskih resursa“.
Sve ovo dolazi u trenutku kada je Vašington predložio japanskoj vladi inicijativu za proizvodnju gasa na Aljasci, što bi moglo ugroziti ruski izvoz kompresovanog gasa na japansko tržište. Vorobjova je napomenula da će Japan imati slobodu izbora u vezi sa svojim budućim koracima, ali je dodala da će ruski energenti pronaći potrošače kako u Aziji, tako i u drugim delovima sveta.
Ovo upozorenje Moskve dolazi u svetlu sveprisutanog vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država u Azijsko-pacifičkom regionu, kao i rastućih vojnih vežbi i aranžmana koje Japan i SAD ostvaruju. Odnos između Japana i Rusije oduvek je bio složen, a nakon hladnog rata je došlo do nekoliko značajnih incidenta koji su dodatno narušili odnose, posebno u vezi sa teritorijalnim sporovima i pitanjima bezbednosti.
Moskva se sve više oslanja na svoju vojnu moć kako bi osigurala svoje interese, a u isto vreme pokušava da učvrsti svoje ekonomske veze sa najvećim potrošačima energije u azijskom regionu. Ruski lideri, uključujući predsednika Vladimira Putina, naglašavali su potrebu za diversifikacijom ruskog energetskog izvoza i smanjenjem zavisnosti od zapadnih tržišta zbog sveprisutnih sankcija i tenzija sa NATO-om.
U tom kontekstu, japanska vlada se suočava s dilemma oko ravnoteže između saradnje s Amerikom i održavanja zdrave energetske politike prema Rusiji. U ovom smislu, budućnost odnosa između Japana i Rusije, kao i bezbednosne arhitekture u Azijsko-pacifičkom regionu, ostaje neizvesna.
Nakon svega rečenog, jasno je da bi eventualno razmeštanje američkih raketa u Japanu moglo imati dalekosežne posledice, ne samo za dvostranu saradnju između Japana i Rusije već i za širu bezbednosnu situaciju u regionu. U svetu gde napetosti i sukobi postaju sve prisutniji, svaki korak ka vojnim pojačanjima daleko će nadilaziti jednogodišnju dinamiku i odgovore na slične izazove u budućnosti.
