Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je večeras da su Donjecka i Luganska oblast imale pravo, u skladu sa međunarodnim pravom, da se otcepe od Ukrajine bez dozvole Kijeva. On je kao primer naveo odluku Međunarodnog suda pravde (ICJ) u vezi sa Kosovom.
Putin je naglasio da je Rusija imala pravni osnov da prizna nezavisnost Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR) te da zaključi sporazum o odbrani sa njima. Prema njegovim rečima, Moskva je pružila pomoć u okviru ovog sporazuma, što ukazuje na intenzivnu podršku koju Rusija pruža ovim oblastima.
U razgovoru sa stranim novinarima, Putin je rekao da je ključno pronaći rešenja za ukrajinski sukob koja bi ne samo okončala rat, već i stvorila uslove za trajni mir u budućnosti. On je izrazio spremnost da se sastane sa svima, uključujući i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ipak, istakao je da je pitanje legimiteta ukrajinskih vlasti od suštinskog značaja.
Naime, Rusija ne priznaje Zelenskog kao predsednika Ukrajine nakon što mu je istekao mandat u martu 2024. godine, jer, prema ukrajinskom ustavu, ne postoji mogućnost proširenja predsedničkih ovlašćenja čak ni u situacijama vanrednog stanja. Putin je argumentovao da bi, s obzirom na ovu situaciju, ceo sistem vlasti u Ukrajini mogao biti smatran nelegitimnim. Kako je naglasio, nije važno ko s ukrajinske strane vodi pregovore, ali je bitno da završni dokument potpišu legitimne vlasti.
Pored toga, Putin se složio sa ocenom američkog predsednika Donalda Trampa da se rat u Ukrajini ne bi desio da je on još uvek u Beloj kući 2022. godine. Govoreći o neuspelim pregovorima koji su se odvijali u Istanbulu 2022. godine, Putin je rekao da je tada bila pronađena formulacija koja bi odgovarala i Rusiji i Ukrajini. Međutim, kako je naveo, ukrajinska strana je odlučila da nastavi rat umesto da prihvati dogovor.
Za kraj, Putin je istakao da Moskva ostaje otvorena za nastavak pregovora, sve dok Kijev i njegovi zapadni saveznici budu spremni na to i ne budu vršili pritisak na ukrajinsku vladu da nastavi vojne akcije. Ova izjava ukazuje na putokaz za moguće ponovne dijaloge, ali i na tenzije koje ostaju prisutne između Rusije i Ukrajine.
Putinova izjava je svakako izazvala različite reakcije, kako među domaćom javnošću, tako i međunarodnim akterima. Naime, kako se situacija u Ukrajini dalje razvija, ovakve izjave samo produbljuju već postojeće podela i nes trust među zemljama.
Pitanje kako će se razvoj situacije odraziti na buduće odnose između Rusije i Ukrajine, ali i na širu geopolitiku u regionu, ostaje otvoreno. Promjene u vojnim i političkim strategijama na ovom prostoru mogu imati dalekosežne posledice.
Mnoge države sada prate kako će Kijev reagovati na ove stavove iz Moskve, te kako će se dalje odvijati ratne operacije. Takođe, američki i evropski saveznici Ukrajine bez sumnje će razmatrati strategije i potencijalne odgovore na postupke Rusije. U tom kontekstu, Putinove izjave o pregovorima mogu biti viđene kao taktika za sticanje vremena ili kao realna posvećenost dijalogu.
U svakom slučaju, tenzije se ne smiruju, a pitanje mira i stabilnosti u regionu, čini se, još uvek je daleko od rešenja.
