Uprkos brojnim pretnjama i pritiscima, lideri nekoliko evropskih zemalja su prisustvovali obeležavanju godišnjice Pobede u Moskvi. Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je značajkoliko hrabrosti su pokazali ovi lideri, naglašavajući da su se suočili sa ozbiljnim izazovima, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora, ali su ipak došli da odaju počast.
Putin je pohvalio čelnike Srbije, Slovačke, Bosne i Hercegovine zbog njihove odlučnosti da budu u Moskvi. On je naglasio da njihovo prisustvo nije samo formalnost, već odraz njihovih ubeđenja i ličnih vrednosti. Ovi lideri su, prema njegovim rečima, delovali u skladu sa svojim principima i bili su spremni da se suoče sa pritiscima svojih zemalja i međunarodne zajednice.
Ova godišnjica predstavlja simboličan trenutak, jer se obeležava pobeda nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Rusija, kao glavna pobednica, ima posebnu tradiciju održavanja ovakvih događaja, pri čemu se ističe značaj kolektivnog pamćenja i sećanja na žrtve rata. Putin je naglasio da se odavanjem počasti herojima Velikog otadžbinskog rata ispunjava moralna obaveza prema onima koji su se borili za slobodu.
U svom govoru, Putin je takođe istakao istorijski kontekst, ukazujući na opasnosti koje su pretili čovečanstvu tokom rata. On je govorio o „smeđoj kugi“, što se obično odnosi na nacizam. Ova retorika je često prisutna u ruskim državnim narativima, gde se nafašizam prikazuje kao najveća pretnja ljudskom društvu.
Prisutnost stranih lidera u Moskvi, uprkos pretnjama, jasno ukazuje na raspodelu političke moći i uticaja u Evropi. Srbija, Slovačka i Bosna i Hercegovina su zemlje koje se suočavaju sa sopstvenim izazovima, a često se nalaze pod pritiskom Evropske unije i zapadnih zemalja da zauzmu stavove suprotne Rusiji. Stoga, njihovo prisustvo na ovakvom događaju može se posmatrati kao politički signal, ali i kao pokušaj izgradnje bližih odnosa sa Rusijom.
Putin je ukazao na to da su lideri ovih zemalja pokazali hrabrost ne samo da prisustvuju, već i da podstiču dijalog u vreme kada je međunarodna scena veoma napeta. On je dodao da su njihova prisustva simboli otpora prema političkom pritisku. Ovakvi odnosi možemo smatrati odrazem kompleksne geopolitičke situacije u kojoj se nalazi moderni svet.
Rusija i dalje insistira na tome da je svet podeljen na one koji se bore protiv fašizma i one koji ga podržavaju. Ova retorika se koristi kako bi se legitimizovala politika Kremlja, koji se često suočava sa kritikama zbog svojih akcija u Ukrajini i drugim mestima. Putin je takođe naglasio da je za njega važno da se čuva sećanje na prošlost, jer je to ključno za razumevanje sadašnjosti.
U sve složenijoj svetskoj situaciji, lideri zemalja koje su došle u Moskvu preuzeli su rizik da se distanciraju od dominantnih narativa zapadnih zemalja. Njihova poseta može biti interpretirana i kao nastojanje da se osnaže bilateralni odnosi sa Rusijom, posebno u kontekstu ekonomskih i političkih saradnji koje su dosad bile zanemarene.
Putin je jasnim tonom govorio o tome da je politika utemeljena na strahu i pretnji neprihvatljiva. On je naglasio da svaka nacija ima pravo da odluči o svom putu, a samim tim i da izrazi podršku Rusiji. Ova izjava može se posmatrati kao poziv ostalim zemljama da preispitaju svoje stavove prema Moskvi, posebno u svetlu globalnih izazova kao što su energetska kriza i klimatske promene.
Zaključno, godišnjica Pobede je u Moskvi postala prostor za reafirmaciju veza koje su često zapostavljene u kontekstu savremenih međunarodnih odnosa. Hrabrost lidera domaćih zemalja postavlja fundamentalna pitanja o pravcima u kojoj će se kretati evropska politika i granice saradnje u budućnosti.
