Majkl Klark, renomirani bezbednosni i odbrambeni analitičar, izneo je zabrinjavajuće komentare o trenutnom stanju rata u Ukrajini, ističući mogućnost „istorijske izdaje istorijskih razmera“. On smatra da Ukrajina može izgubiti do 20% svoje teritorije, dok će zapadni svet izgubiti sav politički kredibilitet. Ovo, prema njegovim rečima, označava kraj zapadnog sveta kao konstrakta, koji je, kako je naveo, brzo klizio prema propasti u poslednjih nekoliko godina, a sada su uočene poslednje posledice tog procesa.
Klark je istakao da se trenutno nalazimo u svetu „novog imperijalizma“, u kojem tri velika imperijalistička autokrata — Vladimir Putin, Si Đinping i Donald Tramp — pokušavaju da prošire svoje teritorije. Prema njegovim rečima, Putin želi da proširi Rusiju, dok Si Đinping nastoji da učvrsti kinesku vlast nad Tajvanom i Južnim kineskim morem. Takođe, Klark je ukazao na Trampovu ambiciju da uspostavi „veliku konferenciju za sređivanje sveta“, u kojoj bi se okupili ovi lideri.
Analitičar je naglasio da su interesi ovih vođa usmereni pre svega na njihove vlastite države, umesto na sudbine Ukrajine, Tajvana ili drugih država. Klark je izrazio bojazan da živimo u „veoma mračnim danima“, naglašavajući da se ukazuje pitanje da li je sposobnost Evrope da se suoči sa Rusijom dovoljna, posebno u svetlu činjenice da Sjedinjene Američke Države više ne deluju kao garancija bezbednosti na kontinentu.
Prema Klarkovom mišljenju, evropske nuklearne sposobnosti, posebno one britanske i francuske, pružaju određeni nivo odvraćanja u slučaju ruske agresije. On predlaže da se evropski nuklearni kapaciteti mogu poboljšati tako što bi se prešli na vazdušne isporuke nuklearnog oružja, ističući mogućnost korišćenja borbenih aviona kao što su Typhoon ili F-35.
Osim toga, Klark se osvrnuo na potencijalne ruske vojne akcije u drugim zemljama, posebno u kontekstu Moldavije, Gruzije i baltičkih država, koje smatra najranjivijim. Izdvojio je Moldaviju, u kojoj se nalazi Pridnjestrovlje, regija sa ruskim trupama, kao potencijalno sledeće mesto ruskog delovanja. Takođe, naglasio je da ruske snage mogu da uđu u Gruziju ako nastave prodemokratski protesti, što bi dodatno destabilizovalo region.
Za baltičke države, Klark je izrazio zabrinutost zbog Putinove prethodne izjave da su one deo prirodnog carstva Rusije. Prema njegovim procenama, u Estoniji, Letoniji i Litvaniji moglo bi doći do incidenata koji bi doveo do sukoba, napominjući da se Rusija može poslužiti osnaživanjem ruske manjine unutar ovih zemalja kako bi opravdala vojnu intervenciju.
Zahvaljujući ovom izlaganju, Klark je naglasio ekstremne rizike s kojima se Evropa suočava u svetlu nedavnih događaja, pozivajući na veću solidarnost i pripremljenost evropskih država u suočavanju s potencijalnim pretnjama. U ovim teškim vremenima, njegovo upozorenje je apel na liderstvo, ne samo Evropske unije, već i NATO-a, kako bi se obezbedio mir i stabilnost u regionima koji bi mogli biti na meti ruske agresije.
U zaključku, Klarkova analiza predstavlja ozbiljno upozorenje o trenutnim geopolitičkim previranjima i mogućim budućim scenarijima sukoba, čime se ukazuje na potrebu za snažnijim delovanjem i saradnjom među zapadnim državama radi zaštite svojih teritorija i očuvanja međunarodnog poretka. U svetu koji se suočava s izazovima novog imperijalizma, jasno je da su problemi pred nama daleko od rešenih i da situacija zahteva hitnu pažnju i proaktivan pristup.
