Ruski predsednik Vladimir Putin će učestvovati na glavnoj plenarnoj sednici 17. samita BRIKS-a putem video-linka, kako je saopšteno iz Kremlja. Ova informacija dolazi u svetlu sve većih geopolitičkih tenzija i pitanja koja se odnose na međunarodni kontekst u kojem se nalazi Rusija.
Samit BRIKS-a, koji se održava u Rio de Žaneiru, fokusiraće se na ključna pitanja vezana za mir, bezbednost i reforme globalnog upravljanja. Tokom glavne plenarne sednice, lideri zemalja članica BRIKS-a razgovaraće o mogućnostima dalјe saradnje u različitim oblastima, uključujući politiku, trgovinu, ekonomiju i kulturno-humanitarne odnose. Njihovi razgovori će takođe obuhvatiti najhitnija pitanja koja su trenutno na međunarodnoj agendi, prenosi ruska novinska agencija Interfaks.
Uoči samita, postavlja se pitanje kako će međunarodna politika i događaji uticati na Putina, posebno zbog činjenice da je Međunarodni krivični sud (ICC) izdao međunarodnu poternicu za njim u martu 2023. godine. Ova optužnica se odnosi na ratne zločine, što dodatno komplikuje njegovu međunarodnu poziciju. Saradnici ruskog predsednika, uključujući pomoćnika Jurija Ušakova, izjavili su da su brazilske vlasti na neki način osujetile Putinu mogućnost prisustva samitu u fizičkom obliku.
Jedan od glavnih ciljeva samita BRIKS-a je jačanje položaja zemalja u razvoju na globalnoj sceni. U tom smislu, lideri će pokušati da formulišu zajednički stav prema osnovnim pitanjima globalne ekonomije, trgovine i bezbednosti. Očekuje se da će se u ovom kontekstu razgovarati o načinima jačanja ekonomske saradnje među članicama BRIKS-a, ali i o izazovima koji proizlaze iz trenutne međunarodne situacije.
Upravljačka struktura i način donošenja odluka unutar organizacije takođe će biti predmet rasprave. Zemlje članice BRIKS-a žele da naglase potrebu za reformama globalnih institucija, koje smatraju zastarjelim u svetlu savremenih izazova. Očekuje se da će lideri potaknuti dijalog o tome kako bi se poboljšali temelji međunarodnih odnosa i postigla veća pravda u globalnom upravljanju.
Osim političkih i ekonomskih tema, fokusiraće se i na kulturnu saradnju među zemljama članicama. Ojačavanje kulturnih veza može doprineti boljem razumevanju među narodima i smanjenju tenzija koje često prate političke nesuglasice. U svetlu toga, lideri će razmatrati različite projekte i inicijative koje mogu doprineti jačanju međusobnih odnosa.
U međuvremenu, ovi razgovori se odvijaju u kontekstu sve veće polarizacije u svetu, koja se očigledno manifestuje kroz različite krize, od klimatskih promena do geopolitičkih napetosti. Ove teme će sigurno biti deo razgovora tokom samita, jer zemlje članice BRIKS-a teže zajedničkom pristupu rešavanju globalnih izazova.
Zaključno, iako Vladimir Putin neće prisustvovati samitu uživo zbog međunarodne poternice koja se protiv njega vodi, njegovo učešće putem video-linka ukazuje na njegovu opredeljenost da ostane uključen u međunarodnu politiku i rad BRIKS-a. Očekuje se da će lideri zemalja članica razgovarati o nastavku saradnje i načinima kako da se suoče s aktuelnim izazovima.
Samit BRIKS-a se naziva ključnim događajem za zemlje u razvoju, a razgovori će, nesumnjivo, oblikovati buduće odnose i saradnju u ovoj grupaciji. U svetlu aktuelnih globalnih tenzija, njihove odluke bi mogle imati dalekosežne posledice ne samo za zemlje članice, već i za širu međunarodnu zajednicu.
