Srbija, zemlja među šljivama, često je opisana kao mesto koje čuva tradiciju i kulture vezane za pravljenje rakije. U srcu tog zanata, Nenad Starčević iz Pranjana predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti. Njegov deda je bio kazandžija, a Nenad, mladi domaćin, predano očuvava tu tradiciju.
Nenad se priseco svog detinjstva kad je njegovo zanimanje za kazandžijski zanat raslo. „Pokojni deda je radio ceo život, a meni je sve to bilo zanimljivo“, kaže on. Vraćajući se u selo zbog šljive i rakije, Nenad naglašava da ovo nije samo posao; to je prilika za druženje s prijateljima i porodicom.
U njegovim rečima, kazandžijski zanat zahteva više od veština; potrebna su volja i strast. „Ovo nije teško naučiti, ali ima dosta posla. Kad voliš ono što radiš, sve postaje lakše“, dodaje stidljivo. Njegova veza s tradicijom izvedena je iz poštovanja prema predcima i samoj zemlji.
Nenad skromno objašnjava da ne radi previše, ali dovoljno da održi duh svog porodice. „Posuđujem kazan od brata, a to se obično naplaćuje,“ naglašava. Ove godine planira da napravi samo petnaest kazana, smatrajući to dovoljno da tradicija preživi.
S obzirom na to koliko je rakija važna u srpskoj kulturi, ona je više od običnog pića. „Ona je simbol života, od rođenja do veselja i tradicije“, objašnjava Nenad. U procesu pravljenja rakije, svaki detalj je bitan, a Nenad pokazuje duboko poštovanje prema svim fazama.
Kada govori o svom starom kazanu, koji je prošle godine bio uništen, pratićemo njegov ponos dok opisuje njegovu obnovu. „U njemu se peče najbolja rakija u ovim krajevima“, zaračiće. Naravno, pečenje rakije nije usamljen proces; uključuje prijatelje i komšije koji pomažu i zajedno uživaju u događaju.
S obzirom na brzinu modernog života i automatizaciju, Nenadova priča postaje još važnija. Kazandžijski zanat nije samo profesija, već oblik očuvanja srpskog identiteta. „Čuvajući kazandžijski zanat, čuvamo i duh Srbije – zemlje među šljivama“, zaključuje.
U Pranjanima, svako pečenje rakije postaje zajednički događaj koji jača veze između generacija. Nenad, sa svojom strastvenom posvećenošću, s ponosom čuva tradiciju koju je njegova porodica njegovala generacijama. U ovim teškim vremenima, njegovo postojanje simbolizuje duh zajednice i prožimanje prošlosti i sadašnjosti kroz zajednički napor.
Nenadova priča osvetljava značaj tradicije u modernom svetu i poziva nas da se bolje povezujemo s našim korenima. U njemu vidimo ne samo mladog zanatliju, već čoveka koji razume dublju povezanost s mestom, porodicom i tradicijom. U vreme kada se tradicije često gube, Nenad Starčević je svetionik nade za buduće generacije, podsećajući nas на to koliko važan deo naše kulture može biti očuvan čak i usred modernizacije.
Pečenje rakije, kao i svaka druga tradicija, treba negovati i proslaviti. Nenadova posvećenost kazandžijskom zanatu osigurava da čak i dok se svet menja, duh Srbije ostaje snažan, sa svim njegovim bogatstvima i ukusima. U tom plamenu, ne gasi se samo vatra pod kazanom, već i srce jedne kulture koja teži da preživi i inspiriše buduće generacije.
