U poslednjim istraživanjima, naučnici su pokušali da razumeju fenomen jutarnjeg pevanja ptica, koje je postalo sve izraženije širom sveta. Tim stručnjaka, predvođen biologom Ednei Baros dos Santošom iz Korejskog instituta za istraživanje mozga, sproveo je eksperimente u laboratorijskim uslovima kako bi dublje osvetlio ovaj prirodni fenomen.
U okviru istraživanja, fokusirali su se na zebraste zebe, male ptice poznate po svojim veselim melodijama. U dobro osvetljenoj laboratoriji, naučnici su primetili da se ptice spontano oglašavaju snažnim pevanjem, što im zapravo omogućava da započnu dan sa energijom i snagom. Međutim, kada su ptice bile izložene potpunom mraku, nisu se oglašavale ni jednim tonom, što sugeriše da svetlost igra ključnu ulogu u njihovom pevanju.
Nastavljajući sa eksperimentima, istraživači su veštački odložili izlazak sunca tako što su u laboratoriji uključivali svetlo tri sata kasnije od uobičajenog vremena. Rezultati su pokazali da su zebraste zebe automatski počele da pevaju ranije i glasnije nego što su to radile ptice kojima je svetlost puštana na njihov normalan raspored. Ova promena ukazuje na to da se ptice nestrpljivo pripremaju za novi dan, čekajući svetlost kako bi započele svoju jutarnju rutinu.
Jedan od zanimljivih aspekata istraživanja bio je i način na koji su ptice reagovale na svetlost. Kada im je ponuđeno da aktiviraju prekidač koji bi uključio svetlo na deset sekundi, zebe su često koristile ovu mogućnost, što nije bio slučaj kada je svetlost dolazila ranije nego obično. Ovi podaci ukazuju na određenu vrstu svesti o vremenskim ciklusima, kao i na želju ptica da preuzmu kontrolu nad svojim uslovima života.
Zanimljivo je da odlaganje dnevne svetlosti nije uzrokovalo da ptice nastave da spavaju. Naime, one su se budile u uobičajeno vreme, a tokom mraka se aktivno kretale, što dodatno naglašava njihovu prilagodljivost i sposobnost da se suoče sa promenama u svom okruženju.
Tim istraživača iznete hipotetize o hormonalnim mehanizmima koji su povezani sa melatoninom, hormonom koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. U ovom smislu, ptice se bude u mraku, verovatno zahvaljujući tim hormonalnim promenama, i njihova motivacija za pevanjem je sve intenzivnija na prelazu iz mraka u svetlost. Čim mrak počne da nestaje, one postaju sve motivisanije da se oglašavaju, usled složenih intrikata njihovog biološkog sata.
U zaključku, istraživači sugeriraju da intenzivno jutarnje pevanje može imati značajnu ulogu u „zagrevanju“ vokalnih žica ptica nakon noćnog odmora. Ova aktivnost ne pomaže samo u pripremi ptica za dan, već može i povećati njihove šanse za reproduktivni uspeh. Objašnjenja o višestrukim faktorima, uključujući svetlost, hormone i prirodnu motivaciju, doprinose razumevanju složenosti njihovog ponašanja.
Ova studija donosi nova saznanja o pticama i načinu na koji one funkcionišu unutar svojih ekoloških i fizioloških okvira. Razumevanje ovih obrazaca može pomoći u čuvanju njihovih staništa i osiguravanju da ptice nastave da pevaju svojim radosnim melodijama, uljepšavajući prirodu oko nas. U ovom kontekstu, istraživanje nas podseća na lepotu i složenost života u prirodi, kao i na važnost svih njegovih stanovnika.
