Svemirski teleskop „Džejms Veb“ napravio je revolucionarno otkriće: naučnici su uočili crnu rupu za koju veruju da je nastala u prvom delu sekunde nakon Velikog praska. Ovaj događaj mogla bi biti najstarija crna rupa u poznatom svemiru, što piše Gardijan. Ako se potvrdi da je reč o „prvobitnoj crnoj rupi“, to bi značilo veliku promenu u dosadašnjim teorijama o razvoju univerzuma, kako je najavio profesor Roberto Majolino, kosmolog sa Univerziteta u Kembridžu.
Od ranije je postojalo uvreženo mišljenje da su se prvo formirale zvezde i galaksije, dok su crne rupe nastale samo kada su najstarije zvezde potrošile svoje gorivo i kolabirale pod sopstvenom gravitacijom. Međutim, nova posmatranja ovih dvodimenzionalnih objekata pokazuju drugačiju sliku. Velika crna rupa, koja ima vrlo oskudni oreol okolnog materijala iz najranijih dana kosmosa, ne uklapa se u ovu teoriju.
„Ova crna rupa je skoro ‘gola’. Ovo postavlja izazov za naše teorije. Čini se da je ova crna rupa nastala pre nego što su se formirale galaksije“, izjavio je Majolino. Ova posebna crna rupa, fokus posmatranja, prepoznata je kao mala crvena tačka pod nazivom QSO1, koja potiče iz vremena pre više od 13 milijardi godina, kada je univerzum bio star „samo“ 700 miliona godina.
QSO1 je samo jedna od mnogih sličnih tačaka koje teleskop identifikuje, a čini se da su izuzetno kompaktne i svetle. Ove karakteristike ukazuju na to da su one drevne supermasivne crne rupe. Iako je QSO1 izuzetno udaljena, astronomi su uspeli da izmere njenu orbitalnu brzinu, što im je omogućilo da odrede masu centralne crne rupe na 50 miliona solarnih masa.
U poređenju sa crnim rupama u centru galaksija poput Mlečnog puta, gde su obično daleko manje masivne od svojih domaćina, ova nova crna rupa izaziva ozbiljna pitanja. Majolino je istakao kako u našem lokalnom univerzumu crne rupe od stotine miliona solarnih masa nisu uobičajene.
Osim toga, posebna analiza pokazuje da je materijal oko crne rupe kemijski „netaknut“, sastavljen gotovo isključivo od vodonika i helijuma. Ovi elementi su ostaci iz perioda Velikog praska, što nam daje dodatne informacije o njegovoj prirodi. Odsustvo težih elemenata, koji se inače formiraju u zvezdama, ukazuje da u neposrednoj blizini crne rupe nije bilo značajnog formiranja zvezda.
Ovo otkriće moglo bi da pomera granice u razumevanju kako su se crne rupe formirale i razvijale tokom ranih dana univerzuma. Teorije o prvim zvezdama i galaksijama, koje se obično smatraju prvim „građevinskim blokovima“ svemira, sada moraju biti revidirane. Uloga supermasivnih crnih rupa u formiranju struktura u svemiru može biti značajnija nego što se ranije mislilo.
Teorijska fizika već duže vreme razmatra mogućnost postojanja prvobitnih crnih rupa. Ove crne rupe se smatraju ostacima iz vremena Velikog praska, a njihovo postojanje može značiti da ekstremni uslovi ranog svemira nisu omogućili samo stvaranje zvezda, već i formiranje ovih masivnih objekata. Kako se nove metode posmatranja i tehnologije razvijaju, moguće je da će naučnici nastaviti da otkrivaju nova saznanja o crnim rupama i njihovoj ulozi u razvoju svemira.
Na kraju, otkriće „Džejmsa Veba“ može otvoriti nove perspektive i postaviti temelje za nova istraživanja o postojanju života i strukture svemira. U svakom slučaju, uspesi teleskopa naglašavaju važnost kontinuiranog ulaganja u astronomiju i nauku. Ova nova saznanja mogu doneti uzbudljive nove uvide u evoluciju svemira i dinamiku njegovih najranijih faza.
