Na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), 30. septembra započinje rad prvog svetskog naučnog centra posvećenog istraživanju svesti kod životinja, koji će obuhvatiti i vrste koje su evolutivno udaljene od ljudi, poput insekata, rakova i sipa. Ovaj centar, nazvan po Džeremiju Koleru, ima vrednost od četiri miliona funti i okuplja stručnjake iz različitih disciplina poput neuronauke, filozofije, veterinarske medicine, prava, evolutivne biologije, komparativne psihologije, kompjuterskih nauka, ekonomije i veštačke inteligencije, piše britanski „Gardijan“.
Jedan od ključnih projekata centra usmeren je na ispitivanje načina na koje veštačka inteligencija može pomoći ljudima da „razgovaraju“ sa svojim kućnim ljubimcima. Profesor Džonatan Berč, direktor centra, ukazuje da se sa razvojem AI mogućnosti komunikacije sa životinjama značajno proširuju. Međutim, on takođe upozorava na potencijalne opasnosti, napominjući da AI često generiše odgovore koji više odgovaraju željama korisnika nego stvarnosti, što može negativno uticati na dobrobit životinja.
Berč naglašava potrebu za hitnim etičkim okvirima za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije u radu sa životinjama, s obzirom na to da trenutna regulacija u ovoj oblasti gotovo ne postoji. Još jedno važno pitanje za centar biće uticaj automatizacije u poljoprivredi. On napominje da brz razvoj digitalizacije i automatizacije farmi donosi etičke dileme, posebno u vezi sa uklanjanjem ljudske brige iz odnosa sa životinjama.
Centar će sarađivati sa nevladinim organizacijama na razvoju preporuka i istraživanja, a u planu su i međunarodno priznate smernice. Profesor Džef Sebo sa Njujorškog univerziteta smatra da su pitanja svesti kod životinja i uticaj AI na njih među najvažnijim i najkompleksnijim izazovima savremenog društva. On ističe da ljudska interakcija sa milionima drugih vrsta nosi ogroman uticaj, bez obzira na to da li to želimo ili ne.
Profesorka Kristin Endrjuz, članica upravnog odbora centra, veruje da proučavanje svesti životinja može doprineti razumevanju ljudske svesti i pomoći u medicinskim pitanjima poput moždanih udara. Ona naglašava da, iako ne znamo šta čini ljude svesnima ili kako se svest javlja i nestaje, odgovori se mogu pronaći kroz proučavanje jednostavnih organizama.
Osnivač centra, Džeremi Koler, ističe da je njegov cilj promeniti stavove ljudi prema životinjama tako što će se bolje razumeti kako one osećaju i komuniciraju. Njegovo uverenje je da će napredak u razumevanju životinjske svesti omogućiti ljudima da spoznaju svoje propuste u ophođenju prema životinjama. Koler upoređuje ovakav pristup sa kamenom iz Rozete, verujući da bi veštačka inteligencija mogla pomoći u dešifrovanju jedinstvenih načina na koje životinje doživljavaju interakcije sa ljudima.
U tom kontekstu, centar ima potencijal da postane značajno mesto za istraživanje i razvoj etičkih normi, koje bi mogle oblikovati budućnost ljudskog odnosa prema životinjama i njihovoj dobrobiti. Kroz saradnju sa raznim stručnjacima i organizacijama, centar namerava da podstakne javnu raspravu i poboljša razumevanje o životinjskoj svesti, kao i uticaju savremene tehnologije na životinjski svet.
U ovom trenutku, izazovi s kojima se suočavamo u vezi sa svesti životinja i razumevanjem njenog uticaja na naš svakodnevni život nikada nisu bili relevantniji. Ovaj jedinstveni centar takođe pruža priliku za preispitivanje i redefinisanje našeg odnosa prema životinjama u svetlu tehnoloških dostignuća i sve veće svesti o ekološkim pitanjima. S obzirom na brze promene u društvu, centar će verovatno igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućih pristupa i strategija za očuvanje i zaštitu životinjskih prava.
