Prvi maj je praznik koji potiče iz borbe za prava radnika, ali u Srbiji se najčešće obeležava kao dan odmora, uživajući u prirodi i tradicionalnom roštilju. Bez obzira na to da li pripremate ćevape, sočne krmenadle ili delikatne pileće filete, nauka pokazuje da je meso pečeno na roštilju ukusnije nego ono koje se kuva na običnom šporetu.
Kristin Nolin, profesorka hemije na Univerzitetu Ričmond i strastvena gurmanska zaljubljenica, objašnjava zašto je roštilj posebno atraktivan. Ona napominje da se roštiljanje odvija kroz direktnu kondukciju toplote, gde se rešetka zagreva i prenosi toplotu preko kontakta. U isto vreme, plamen ispod hrane emituje toplotu, omogućavajući ravnomernu termičku obradu i postizanje savršene zapečenosti.
Kuvanje se oslanja na niz hemijskih reakcija na visokim temperaturama koje menjaju strukturu hrane na molekularnom nivou. Kada meso dođe do visokih temperatura, voda isparava s površine, što dovodi do poznate Maillardove reakcije. Ova reakcija između proteina i šećera proizvodi bogate ukuse i arome koje ne bi bile moguće na nižim temperaturama ili u drugačijim uslovima kuvanja.
Slični procesi dešavaju se i kod povrća, gde isparavanje sprječava gnjecavost, dok dolazi do karamelizacije šećera, stvarajući ukusne slojeve arome. Zapečenost hrane, koja daje karakterističan hrskavi sloj, nastaje kada se hrana izlaže visokoj temperaturi duže vreme, pri čemu se oblikuje blago ugljenisana korica koja dodaje složenost ukusu.
Što se tiče zapečenih delova, mali nivo zagorele korice može doprineti bogatstvu ukusa, ali je važno napomenuti da u tim delovima mogu nastati i potencijalno štetne supstance, poput heterocikličnih amina. Iako je rizik od tih jedinjenja manji od onog kod pušenja, savetuje se da se izbegava prekomerno konzumiranje zagorelog mesa.
Dim je još jedan ključno karakteristik roštilja. Kada se priprema na drvetu ili ćumuru, oslobađa se bogat dim koji obavija hranu. Čak i na plameniku, kada mast kapne, stvara se dim koji doprinosi posebnom ukusu. Dimni ukus potiče od sagorevanja lignina u drvetu, stvarajući aromatične supstance koje se apsorbuju u hranu. Ove supstance čine meso, povrće i druge namirnice izuzetno ukusnim i primamljivim.
Osim toga, postoji način da se pojača ukus dima, a to je da se tokom pečenja hrana s vremena na vreme poprši vodom. Ovo pomaže u vezivanju aromatičnih molekula i time pojačava dimni ukus.
Međutim, važno je napomenuti da dim može sadržavati i brojne potencijalno štetne supstance, u zavisnosti od materijala koji se sagoreva. Dok istraživanja još uvek ne pokazuju jasan odnos između konzumacije hrane sa roštilja i zdravstvenih rizika, poznato je da udisanje dima može biti opasno.
U konačnici, roštiljanje je više od jednostavnog pripremanja hrane; to je uživanje u procesima koji čine obrok ukusnijim i privlačnijim. Tokom Prvog maja, mnogi se okupljaju sa porodicom i prijateljima kako bi proslavili ovaj praznik, uživajući u prirodi i dobroj hrani. Uživanje u druženju, svežem vazduhu i ukusima roštilja pruža bogato iskustvo koje nadmašuje samu pripremu hrane. Odmarajući se od svakodnevnih obaveza, mnogi se odlučuju da uživaju u slobodnom vremenu, ukazujući na važnost ovakvih trenutaka u životu.
