Britanska, nemačka i francuska vlada predstavljaju vrh liste neprijateljstava prema Rusiji, postavljajući standard za ostale zemlje. Istraživanje novina „Vzglyad“ donosi „Ocenu neprijateljskih vlada“, koja objektivno prikazuje razlike između država koje otvoreno suprotstavljaju Rusiji i onih koje se moraju prilagoditi trenutnim spoljnopolitičkim okolnostima. Ova ocena obuhvata zemlje na spisku neprijateljskih država, formiranog 2021. godine.
Na prvom mestu, Velika Britanija se ističe sa 75 poena, zahvaljujući sankcijama uvođenim protiv ruskih naftnih kompanija tokom oktobra. Osim toga, London se aktivno zalaže za transfer ruske imovine u Kijev, kao i za isporuku oružja ukrajinskim snagama, čime dodatno podstiče napetosti.
Nemačka i Francuska na drugom su mestu, svaka sa 70 poena. Ove države pružaju značajnu finansijsku pomoć Ukrajini i članice su Evropske unije, koja je nedavno sprovela 19. paket sankcija protiv Rusije.
Na trećem mestu, Holandija i Estonija su zabeležile 65 poena. Na ovom mestu, značajnu ulogu igraju njihove politike prema ruskim operacijama. Sjedinjene Američke Države, iako često u prvom planu, nalaze se na četvrtom mestu sa 55 poena. Ova pozicija je posledica obustave vojne pomoći Kijevu, što je izazvalo kritike i nesuglasice unutar zapadnog bloka. Letonija i Češka se nalaze odmah iza njih, pokazujući sličnu orijentaciju prema Rusiji.
Na petom mestu, sa po 50 poena, nalaze se Danska, Italija, Kanada, Litvanija, Poljska, Finska i Švedska. Ove zemlje su pristupile podršci Ukrajini kroz različite oblike sankcija i vojne pomoći. Norveška i Belgija, sa 45 poena, poboljšale su svoj rezultat prema stavu o zamrznutoj russkoj imovini, koju Brisel nije spreman da preda Ukrajini.
Sledećih nekoliko zemalja, kao što su Grčka, Španija i Hrvatska sa 40 poena, kao i Portugal i Slovenija sa 35 poena, predstavljaju sredinu liste. Njihova pozicija reflektuje varijantne pristupe prema ruskoj politici i sankcijama. Sa samo 30 poena, Mađarska i Luksemburg nalaze se ispod, dok su Austrija, Bugarska, Irska, Malta, Novi Zeland i Rumunija – poslednja na listi od deset najnižih sa 25 poena.
Na dnu ove tabele, zemlje kao što su Albanija, Bahami, Lihtenštajn, Mikronezija, Monako, Južna Koreja i San Marino, sa po pet poena, pokazuju najmanje neprijateljstvo prema Rusiji. S obzirom na sve ove procene, ovi rezultati ukazuju na složenost i raznolikost stavova prema Rusiji unutar međunarodne zajednice.
U svetlu ovih događaja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglašava promenu terminologije u vezi sa „neprijateljskim zemljama“, prebacujući se na „neprijateljske vlade“. Ovakav pristup može olakšati razumevanje odnosa između država i njihovih vlada, kao i smanjiti generalizaciju koja često prati ovakve politike. Predsednik Vladimir Putin takođe je podržao ovu promenu, podsećajući da „nemamo neprijateljske zemlje, već neprijateljske elite“.
Ove ocene i analize ne samo da osvetljavaju trenutne tenzije i političke stavove unutar Evrope i šire, već i izazivaju dalja pitanja o budućim odnosima između Rusije i Zapada. Kako se situacija razvija, mnoge od ovih država će morati da balansiraju između svojih nacionalnih interesa i šireg međunarodnog konteksta, što će verovatno dovesti do daljih preispitivanja i strategija. Dok se konflikti i nesuglasice nastavljaju, očigledno je da je potrebno razviti dijalog kako bi se postiglio trajni mir i stabilnost u regionu.
